Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2874/20 od 21.01.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene „Addiko bank“ a.d. Beograd i umešača DOO „Project one“ Beograd na strani tužene „Addiko bank“ a.d. Beograd je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u stavovima drugom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je ništava i bez pravnog dejstva založna izjava tužene BB, bliže opisana u stavu drugom izreke prvostepene presude i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena (stav prvi izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj „Addiko bank“ a.d. Beograd i umešaču na strani tužene „Addiko bank“ a.d. Beograd - DOO „Project one“ Beograd naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 112.500,00 dinara.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, u preinačenom delu stava prvog i stavu drugom izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Tužena „Addiko bank“ a.d. Beograd i umešač na strani tužene „Addiko bank“ a.d. Beograd - DOO „Project one“ Beograd a.d. Beograd su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena BB su bili u vanbračnoj zajednici od 2001. do 2016. godine i imaju četvoro zajedničke dece. Dana 07.04.2008. godine između tuženih VV, kao prodavca i BB kao kupca zaključen i pred Opštinskim sudom u Temerinu pod Ov .../... overen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, čiji je predmet bio stan br. ... na ... spratu porodičnog stambenog objekta u ..., u ulici ... ... (sada ... broj ...), postojećeg na parceli br. .../... KO ..., projektovane površine 111,15 m2, za iznos od 108.000 evra, za koji je na ime kupoprodajne cene tužena VV od tužioca primila 50.000 evra avansa i 18.000 evra kapare, od sredstava njegove posebne imovine (ostvarenih prodajom stana tužioca stečenog ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti od 04.07.2000. godine), a preostali deo kupoprodajne cene isplaćen je sredstvima kredita koji je uzela tužena BB na iznos od 40.000 evra, koji tužilac i tužena BB vraćaju zajedno (u iznosu od po 20.000 evra). Tužilac i tužena su se u sporni stan uselili u septembru 2008. godine. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti spornog stana ne sadrži clausulu intabulandi, niti ju je kasnije prodavac VV dala kupcu BB.

Tužena BB je 23.12.2008. godine dala založnu izjavu kojom je bezuslovno dozvolila da se za dug GG d.o.o. ... izvrši upis založnog prava - izvršna vansudska hipoteka u smislu člana 15. Zakona o hipoteci, sve u korist pravnog prethodnika tužene „Addiko bank“ a.d. Beograd – „Hipo Alpe Adria bank” a.d. Beograd na neuknjiženoj nepokretnosti koja je predmet ovog postupka. Istog dana zaključen je ugovor o izdavanju garancije između pravnog prethodnika tužene „Addiko bank“ a.d. Beograd – „Hipo Alpe Adria bank” a.d. Beograd i GG d.o.o. ... kao nalogodavca (u čije ime i za čiji račun je ugovor potpisala DD, izvršni direktor ovog preduzeća), kojim je predviđeno da će banka za račun i na zahtev nalogodavca izdati garanciju u iznosu od 230.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, u korist Fonda za razvoj APV, sa rokom važenja do 31.10.2011. godine, dok se nalogodavac obavezao da uspostavi založno pravo u korist banke, a na osnovu založne izjave overene pred nadležnim sudom, i to na nepokretnosti koja je predmet ovog postupka. Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastar nepokretnosti podnet je zahtev za upis hipoteke na osnovu navedene založne izjave, koja je upisana 15.05.2009. godine, pet meseci nakon davanja založne izjave.

Tužilac je u momentu davanja predmetne založne izjave bio osnivač GG d.o.o. ... sa 100% udela i imao je saznanja o osnovnim poslovima ovog privrednog društva, povodom kojih je data predmetna založna izjava. U momentu davanja založne izjave tužilac se nalazio u inostranstvu, a za založnu izjavu je saznao od tužene BB kada se vratio iz inostranstva, nekoliko dana nakon davanja založne izjave. Založna izjava je data samo forme radi, jer je u skladu sa dogovorom koji je postojao sa bankom trebalo da je zameni druga založna izjava koja bi glasila na lokal u ... broj ... u vlasništvu GG d.o.o. ..., što se nije realizovalo. Tužilac se nadao da će se problem rešiti i ni u jednom momentu se povodom date založne izjave nije obraćao banci, niti ju je obavestio da smatra da je on vlasnik predmetne nepokretnosti u pretežnom delu i da nije saglasan sa datom založnom izjavom.

Prema stanju u katastru nepokretnosti, u LN ... KO ..., na dan 26.11.2014. godine, kao i na dane 03.10.2016. godine i 13.03.2017. godine, na stanu br. ... koji je predmet tužbenog zahteva, površine 108 m2 na prvom spratu porodične stambene zgrade u ... u ulici ... br. ..., izgrađenoj na kat.parc. br. .../..., kao nosilac prava svojine u 1/1 upisana je tužena VV.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su primenom materijalnog prava iz odredbi Porodičnog zakona, citiranih u obrazloženju prvostepene presude, nepobijanim delom pravnosnažne presude, nakon ocene neosnovanosti prigovora nedostatka pasivne legitimacije na strani tužene VV, usvojili postavljeni tužbeni zahtev za utvrđenje prava susvojine tužioca na predmetnom stanu sa 22/27 idealnog dela, jer iz izvedenih dokaza proilazi da je u navedenom delu tužilac učestvovao svojim novčanim srestvima u kupovini predmetnog stana, iako je ugovor o kupoprodaji stana, u svojstvu kupca, sa tuženom VV, kao prodavcem, zaključila tužena BB.

Sledom navedenog, prvostepeni sud je primenom materijalnog prava iz odredbi Porodičnog zakona, Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o hipoteci, citiranih u obrazloženju prvostepene presude, ocenio osnovanim i tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetne založne izjave. Ovo zbog toga što se, iako je na strani tužioca postojala prećutna saglasnost za konstituisanje hipoteke na predmetnoj nepokretnosti, u smislu odredbi Zakona o hipoteci, hipoteka na nepokretnim stvarima u zajedničkoj svojini može zasnovati samo na celoj nepokretnosti i uz izričitu i jasnu saglasnost svih zajedničara, zaključenjem ugovora o hipoteci u pismenoj formi, sa potpisima ugovarača overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti, kakvu saglasnost u konkretnom slučaju tužilac nije dao.

Prema zaključku drugostepenog suda, tužilac ne samo da je bio saglasan sa davanjem založne izjave tužene BB, već je predmetna založna izjava data, a zatim i upisana u javne knjige nesumnjivo u skladu sa voljom tužioca i po njegovom nalogu, a radi obezbeđenja potraživanja banke iz ugovora o izdavanju garancije za firmu tužioca, zaključenog istog dana kada je data i sporna založna izjava, kojim je u korist banke konstituisano založno pravo na stanu, a koji je u pretežnom delu u vlasništvu tužioca. Na ovakav zaključak navodi i iskaz tužioca da je predmetna založna izjava data samo formalno, jer je trebalo da je zameni druga založna izjava koja je bi glasila na lokal u vlasništvu firme tužioca, iz čega proizlazi da je tužilac sa svim bio upoznat i da je sve to hteo za potrebe poslovanja svoje firme, tim pre što je na istom stanu u svrhu potraživanja banke prema tužiočevoj firmi po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu od 26.08.2008. godine, već bila upisana i druga hipoteka na osnovu založne izjave tužene BB i što je predmetna hipoteka upisana pet meseci nakon davanja i overe založne izjave, a tužilac nije ništa preduzeo kako bi se tome suprotstavio.

Shodno navednom, po oceni drugostepenog suda, saglasnost tužioca za konstituisanje hipoteke na stanu je bila jasna i izričita, odnosno sve je nesumnjivo urađeno u dogovoru sa tužiocem i po njegovom nalogu, a tužena BB je samo kao formalni kupac stana, u dogovoru sa tužiocem dala spornu založnu izjavu kako bi tužiočeva firma dobila bankarsku garanciju, pa sporna založna izjava nije konstituisana suprotno prinudnim propisima i javnom poretku ili dobrim običajima, zbog čega nema razloga za njenu ništavost propisanih odredbom člana 103. stav 1. ZOO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, iz kog razloga se zaključak tog suda ne može prihvatiti kao pravilan.

Sporno pravno pitanje u ovoj parnici je punovažnost založne izjave koju je tužena BB, kao tada vanbračna supruga tužioca dala bez njegove izričite pisane saglasnosti i konstituisala hipoteku upisanu na nepokretnosti stečenoj u toku trajanja njihove vanbračne zajednice.

Pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku potpada pod poseban zakonski režim propisan odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS”, broj 18/05, 72/11-dr zakon i 6/15) prema kom vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonom.

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1). Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, s tim što se u pogledu poslova redovnog upravljanja smatra da ih supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika (član 174. st.1. i 2). Suprotno, odredbom člana 174. stav 3. Porodičnog zakona je izričito propisano da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima, što znači da supružnik svojim udelom ne može raspolagati niti ga opteretiti bez saglasnosti drugog supružnika.

Zasnivanje hipoteke kao založnog prava na nepokretnosti predstavlja akt i pravni posao raspolaganja regulisan odredbama posebnog Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br.115/05, 60/15, 63/15-US, 83/15). Prema odredbi člana 2. ovog Zakona, hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koja ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Imperativnom odredbom člana 6. stav 2. istog Zakona, izričito je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara. Hipoteka se zasniva ugovorom između vlasnika ili drugog lica koje ima pravo raspolaganja u smislu ovog zakona i poverioca, u čiju korist se ustanovljava radi namirenja obezbeđenog potraživanja, koji se zaključuje u pismenoj formi i sa potpisima ugovorača overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (čl.9. i 10. Zakona). Hipoteka može da nastane i kao jednostrana, na osnovu založne izjave vlasnika kojom on ovlašćuje poverioca da svoje nenamireno dospelo potraživanje naplati iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, na način propisan zakonom, i koja po svojoj formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (član 14. Zakona).

U konkretnom slučaju, osporenom založnom izjavom tužene BB, tada vanbračne supruge tužioca, ustanovljena je izvršna vansudska hipoteka kao založno pravo na nepokretnosti (koja prema pravnosnažnom delu pobijane presude, saglasno odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, predstavlja zajedničku imovinu tužioca i tužene BB) protivno zabrani samostalnog raspolaganja izrečenoj odredbom člana 174. stav 3. istog Zakona. Zasnivanje hipoteke na predmetu zajedničke imovine od strane jednog zajedničara, bez pismenog sporazuma o deobi odnosno bez pismene izjave o saglasnosti za takvo raspolaganje od strane drugog zajedničara, predstavlja ništav pravni posao, protivan prinudnim propisima člana 174. stav 3. Porodičnog zakona i člana 6. stav 2. u vezi čl.9. i 10. Zakona o hipoteci.

Kod zakonske pretpostavke da je imovina koju su vanbračni supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života njihova zajednička imovina, a što je pravnosnažno utvrđeno i u ovom postupku, činjenica da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, a za vreme trajanja vanbračne zajednice stranaka, zaključen na ime tužene BB kao kupca, nju ne čini isključivim nosiocem prava svojine niti prava rapolaganja na nepokretnosti.

Nedostatak pismene izjave tužioca kao nosioca prava tada nepodeljene zajedničke svojine hipotekovane nepokretnosti, date jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom (u smislu člana 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci u vezi člana 174. stav 1. Porodičnog zakona) ne može se nadomestiti pretpostavkom o prećutnom saglašavanju ili naknadnom odobravanju, pa je sporna založna izjava tužene BB o samostalnom raspolaganju zasnivanjem hipoteke na nepokretnosti koja je zajednička imovina stranaka apsolutno ništava, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, kako je to pravilno ocenio prvostepeni sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu presudu u preinačenom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što je odbio, kao neosnovanu, žalbu tužene „Addiko bank“ a.d. Beograd i umešača DOO „Project one“ Beograd na strani tužene „Addiko bank“ a.d. Beograd i potvrdio prvostepenu presudu u stavu drugom izreke i shodno uspehu tužioca u sporu potvrdio i odluku o troškovima prvostepenog postupka sadržanu u stavu trećem izreke prvostepene presude.

Tužiocu, prema uspehu u revizijskom postupku, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, i to za sastav revizije u iznosu od 78.000,00 dinara, sudske takse na reviziju i na odluku o reviziji u iznosu od po 97.500,00 dinara što ukupno iznosi 273.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti ove presude do isplate, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama i primenom čl. 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima (imajući u vidu opredeljeni zahtev tužioca za troškove postupka u reviziji).

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Tuženoj i umešaču na strani tužene ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić