.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26933/2023
20.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Branka Stanića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Grad ..., čiji je punomoćnik Miroslav Biljanić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa zakonski zastupnik Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1001/23 od 04.05.2023. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1001/23 od 04.05.2023. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijena njena žalba, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1001/23 od 04.05.2023. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijena njena žalba.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 909/22 od 12.08.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade štete usled izgubljene zarade za period od 01.02.2020. godine do 31.10.2020. godine isplati ukupan iznos od 99.135,06 dinara i to: za period od 01.02.2020. godine do 30.09.2020. godine iznos od 87.604,72 dinara sa zakonskom zateznom kamataom od dana veštačenja 27.10.2020. godine do isplate i za oktobar 2020. godine iznos od 11.530,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 12.08.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete usled izgubljene zarade za period od 01.01.2018. godine do 31.01.2020. godine isplati ukupan iznos od 176.877,62 dinara sa zakonskom zateznom kamataom od dana veštačenja 27.10.2020. godine do isplate, kao i da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos za oktobar 2020. godine od 11.530,34 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu za period od 27.10.2020. godine do 12.08.2022. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 140.525,48 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1001/23 od 04.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena njena žalba i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer je odluka u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke ranije Vrhovnog kasacionog suda i sada Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilac sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, i sa načelnim stavom Zajedničke sednice Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 25. i 26.11.1986. godine da se naknada štete koja će sukcesivno nastajati u budućnosti na ime izgubljene zarade može sukcesivno utuživati za protekli period, a ne samo u vidu rente. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini izgubljene zarade, odnosno razlike između zarade na koju je tužilac imao pravo ( u periodu od 01.02.2020. godine do 31.10.2020. godine) i visine invalidske penzije koju je u tom periodu primao. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete (isplate) podneta je 10.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 99.135,06 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
