.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2694/2022
15.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Andonović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2856/21 od 26.05.2021. godine, u sednici veća od 15.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2856/21 od 26.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8045/12 od 02.10.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 21.01.2021. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao preuranjen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 7.670 evra sa zakonskom zateznom kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 30.04.2005. godine pa do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate, sa zakonskom zateznom kamatom po stopi određenoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarkoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postpuka u iznosu od 246.625,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2856/21 od 26.05.2021. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda. Stavom drugim, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, pravosnažno je kao preuranjen odbijen tužbeni zahtev iz razloga što je utvrđeno da je ugovor o komisionu zaključen između parničnih stranaka konkludentnim radnjama ostao na snazi, te da tuženi kao komitent nije zadržao robu za sebe kao kupac u smislu člana 775. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a kako je to tvrdio tužilac kao komitent. O tužbenom zahtevu odlučeno je na osnovu primene materijalnog prava koji je u skladu sa pravnim shvatanjem i ovog suda, izraženim kroz sudske odluke u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Postupajući prema citiranoj zakonskoj odredbi, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji. Nema potrebe ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Dostavljena odluka od strane revidenta ne odnosi se na istu ili sličnu činjeničnopravnu situaciju, niti se može smatrati pravnim stavom. Stoga ne postoji potreba ni za ujednačavanjem sudske prakse.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga podneta je 17.04.2012. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 26.05.2021. godine. Tužilac reviziju izjavljuje dana 20.08.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 7.670 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
