Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 167/19 od 21.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena resuda Osnovnog sudau Subotici P2 763/17 od 19.12.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Imajući u vidu sadržinu zapisnika sa prvog ročišta za glavnu raspravu od 29.03.2018. godine, na kojem su se stranke izjašnjavale o upotrebi jezika i pisma, nisu osnovani navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz tačke 8. stava 2. navedenog člana. Bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 1, 5, 9 i 12. ZPP nisu zakonski razlog za reviziju (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Prema članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP, bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog zakona su razlog za reviziju samo ako su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Navodi revidenta o procesnim propustima - neobjavljivanju prvostepene presude i odsustvu pouke o pravnom leku u rešenju o veštačenju odnose se na postupak pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su roditelji maloletnog VV rođenog ..2012. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Subotici P2 391/16 od 12.10.2016. godine, donetom u sporu za razvod braka, tužena je određena za roditelja koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i tužioca i odlučeno o tužiočevoj obavezi izddržavanja deteta. Tokom bračne zajednice stranke su uglavnom imale usaglašene vaspitne stavove u pogledu pravca razvoja deteta, ali je postojala razlika u njihovom vaspitnom pristupu. Tužena je u roditeljskoj ulozi imala dominantnu poziciju, adekvatno je prepoznavala potrebe deteta i način njihovog zadovoljavanja, bila je fokusirana i istrajna u vezi odluka koje se tiču deteta, jasnije je postavljala granice i pravila – bilo joj je važno da postoji red, da dete ima ustaljeni ritam dana i aktivnosti, a podsticala je i podržavala samostalnost deteta u skladu sa njegovim uzrastom. Tužilac je bio popustljiviji i pokušavao je da kroz igru ili skretanjem pažnje dete navede da obavi određenu aktivnost. Između stranaka sada postoji visok stepen tenzije. Tužilac otvoreno i direktno optužuje tuženu da je neiskrena, navodeći primere koji su primarno posledica njihove neadekvatne, oskudne i disfunkcionalne komunikacije, jer međusobno ne razmenjuju važne informacije o detetu i njegovom funkcionisanju. Dete je to uočilo i svesno ili nesvesno počinje da manipuliše tako što, ukoliko nešto ne želi da učini, kaže da mu je to majka zabranila. S obzirom da tužilac tu činjenicu ne proverava, raste njegova ljutnja i on otvoreno iznosi prema tuženoj negativne emocije, naročito potencirajući da ona okreće dete protiv njega. Maloletni VV rođen je kao zdrava beba. Od druge godine života javila se enupreza (zadržavanje stolice) i enureza (noćno mokrenje), zbog čega je sve do leta 2017. godine koristio pelene. Njegov govor nije adekvatno razvijen i zato je neophodan logopedski tretman. Takav tretman sprovodi se na jeziku koji je aktuelno dominantan kod deteta, a to je ... jezik. Sprovođenje logopedskog tretmana za sada nije izvodljivo, zato što isti zahteva saglasnost i saradnju oba roditelja, a tužilac nije saglasan da se tretman sprovodi na ... jeziku. Od 2016. godine maloletno dete stranaka pohađa vrtić, u grupi na srpskom jeziku. Tužena je nakon godinu dana, po preporuci vaspitača, pokušala da dete premesti u grupu na ... jeziku. Tužilac se tome usprotivio zato što će se dete školovati na srpskom jeziku, pa je ono vraćeno u grupu na tom jeziku. Maloletni VV govori oba jezika, ali je aktuelno dominantniji ... jezik kojim se on funkcionalnije služi jer se u domaćinstvu stranaka, dok je trajala bračna zajednica, pričalo na tom jeziku koji i tužilac govori i piše jer je i sam po majci ... porekla. Oba roditelja dobro sarađuju sa vaspitačima i interesuju se za napredovanje deteta. U odnosima deteta sa roditeljima nisu primetne veće disfunkcionalnosti – dete je bilo aktivno, spontano i opušteno tokom igre sa oba roditelja, a oni su bili strpljivi, pratili su dete, bili usmereni na njega i adekvatno reagovali. Tužilac je diplomirani ... . Vlasnik je i direktor preduzeća koje se bavi ... . Njegova mesečna zarada iznosi oko 48.000,00 dinara. Vlasnik je porodične kuće u ..., ali živi u ... kao podstanar u dvosobnom konfornom stanu. Tužena je po zanimanju ..., zaposlena je i njena mesečna zarada iznosi oko 35.000,00 dinara. Vlasnica je jednoiposobnog konfornog stana u kojem živi sa maloletnim detetom. U odgoju deteta ima podršku svoje primarne porodice. Svesna je emotivne vezanosti deteta i oca, kao i značaja oca u odrastanju deteta, zbog čega podržava njihove lične kontakte iako je nezadovoljna tužiočevom popustljivošću.

Po mišljenju organa starateljstva, oba roditelja imaju sposobnost da detetu pruže osnovnu negu i bezbedno okruženje. Oba roditelja su brižna i poseduju roditeljske kompetencije za samostalno vršenje roditeljskog prava, ali je majka – tužena funkcionalnija u roditeljskoj ulozi, doslednija u vaspitanju i na adekvatan način stimuliše i podržava samostalnost deteta, dok je otac – tužilac popustljivijeg vaspitnog pristupa. Zbog toga je organ starateljstva dao mišljenje kako nema elemenata za izmenu odluke po kojoj tužena samostalno vrši roditeljsko pravo.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu odlučili pravilnom primenom materijalnog prava.

Odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava, doneta na osnovu člana 77. stav 3. Porodičnog zakona, može se izmeniti samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti i ako je to u najboljem interesu maloletnog deteta.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su, po pribavljenom mišljenju organa starateljstva, izveli pravilan zaključak da sa aspekta najboljeg interesa maloletnog deteta (član 6. stav 1. i član 266. Porodičnog zakona), nema mesta izmeni pravosnažne sudske odluke o vršenju roditeljskog prava. Takav zaključak obrazložen je načinom vršenja roditeljskog prava i kvalitetom funkcionisanja tužene u roditeljskoj ulozi, koji nisu dovedeni u pitanje, s obzirom da je ona i u toku bračne zajednice imala dominantniju roditeljsku ulogu u odnosu na tužioca i zato je u toj ulozi funkcionalnija, doslednija u vaspitanju deteta i na adekvatan način stimuliše i podržava osamostaljivanje deteta. Okolnosti koje je tužilac isticao kao razloge za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava nižestepeni sudovi su pravilno ocenili kao neopravdane, jer postoji podjednaka emocionalna privrženost deteta u odnosu na oba roditelja, a imovinske i stambene prilike u kojima ono živi u domaćinstvu tužene u svemu zadovoljavaju njegove potrebe. Dete je rođeno u nacionalno mešovitom braku i govori maternji jezik oba roditelja, ali se funkcionalnije služi ... jezikom kojim se govorilo u domaćinstvu stranaka za vreme trajanja njihove bračne zajednice. Zato se pokušaj tužene da dete u vrtiću premesti iz grupe na srpskom jeziku u grupu na ... jeziku, na kojem tužilac takođe zasniva tužbeni zahtev za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, ne može smatrati postupkom koji je suprotan interesima deteta i opravdanim razlogom za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava. Međutim, pitanje jezika je značajno za logopedski tretman koji je nužno sprovesti zbog problema u govoru deteta. Takva vrsta tretmana sprovodi se na jeziku koji je aktuelno dominantan u govoru deteta, u ovom slučaju dakle na ... jeziku, čemu se tužilac protivi i ne uvažava mišljenje stručnih lica u vezi s tim. Opterećenost odnosa stranaka međusobnim sukobom, njihova neadekvatna, oskudna i disfunkcionalna komunikacija i u pogledu važnih informacija o detetu, uzročnik je svesne ili nesvesne manipulacije deteta koje svoje nečinjenje opravdava majčinim zabranama. To kod tuženog neopravdano stvara utisak da tako „okreće“ dete protiv njega i pod tim utiskom smatra da tužena roditeljsko pravo ne vrši adekvatno i u interesu zajedničkog deteta.

Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava zakonitost pobijane presude. Tužiočeva revizija je po sadržini identična njegovoj žalbi protiv prvostepene presude. Bitne žalbene navode, uključujući i navod da se u slučaju osporavanja mišljenja organa starateljstva mora odrediti veštačenje, drugostepeni sud je cenio i u obrazloženju svoje presude o tome naveo jasne razloge. I po shvatanju ovog suda, istražno načelo u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima predviđeno članom 205. Porodičnog zakona ne obavezuje sud da u svakom slučaju izvede dokaz veštačenjem. Odluku o tome donosi sud, a u ovom slučaju prvostepeni sud je stručno mišljenje organa starateljstva ocenio kao sveobuhvatno, iscrpno i u pogledu bitnih činjenica dovoljno za odluku o tužbenom zahtevu, zbog čega je smatrao da nije potrebno obaviti veštačenje. Osim toga, ni tužilac nije izvršio uplatu predujma za izvođenje tog dokaza koji je predložio.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na troškove tog postupka. Iz tog razloga, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić