Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 2447/23 od 22.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Obrenovcu P 85/21 od 16.01.2023. godine, u prvom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Obrenovcu P 85/21 od 16.01.2023. godine, u stavu drugom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade po osnovu umanjenja upotrebne vrednosti nepokretnosti usled vršenja prava stvarne službenosti postavljenih - zategnutih nadzemnih visokonaponskih vodova električne energije dalekovoda snage 400 kw, na nepokretnostima tužilaca, označenim kao k.p. br. .., KO ..., kao poslužna dobra, u vidu smanjene tržišne vrednosti nepokretnosti k.p. br. .. KO ..., isplati iznos od po 2.020.134,60 dinara, te tužilji AA na ime smanjene tržišne vrednosti porodične stambene zgrade označene brojem 2, porodična stambena zgrada, prizemna na k.p. br. .. KO ... na adresi ... br. .. iznos od 694.432,88 dinara, a tužiocu BB na ime smanjene tržišne vrednosti porodične stambene zgrade označene brojem 1, porodična stambena zgrada, pomoćnog objekta označenog brojem 3, prizemnnog, kotlarnice, zidane šupe i zidanog svinjca, prizemne na k.p. br. .. KO ..., na adresi ... br. .., iznos od 2.421.861,68 dinara, sa zateznom kamatom počev od dana veštačenja 05.06.2019. godine, pa do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Obrenovcu P 85/21 od 16.01.2023. godine, tako što je obavezan tuženi da tužiocima kao solidarnim poveriocima isplati iznos od 363.950,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, tužioci su obavezani da tuženom na ime troškova drugostepenog postupka isplate iznos od 28.700,00 dinara.

Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilaca.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20), i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2.tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju revidenti u reviziji ukazuju nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su suvlasnici sa po 1/2 idealnih delova k.p. br. .. ukupne površine 23,42 ara koju čini zemljište u građevinskom području na kom su postojeća tri prizemna objekta – dve porodične stambene zgrade, numerisane brojevima 1 i 2 i pomoćna zgrada numerisana brojem 3, na kojima je status upisa tužilaca da su držaoci tih objekata izgrađenih bez građevinske dozvole u pogledu kojih je u toku postupak legalizacije (pozakonjenje). Preko predmetne nepokretnosti tužilaca prelaze elektroenergetski vodovi dalekovoda Termoelektrane ''Nikola Tesla'' Obrenovac, koji su stavljeni u funkciju 09.03.1977. godine, kada je izdata upotrebna dozvola. Tužioci su tužbu podneli 30.09.2016. godine, a tuženi je istakao prigovor zastarelosti njihovog potraživanja na ime naknade za konstituisanu zakonsku stvarnu službenost.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je visinu naknade tužiocima u vidu smanjene tržišne vrednosti zemljišta i objekata na njima dosudio na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka, sa pripadajućom kamatom, na osnovu odredbe člana 49, 50.i 53.stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i člana 218.stav 2. Zakona o energetici (''Službeni glasnik RS'', br. 145/14 od 19.12.2014. godine).

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade po osnovu umanjene vrednosti njihovih objekata odbio, primenom odredbe člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe člana 51. i 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, nalazeći da predmetno pravo zastareva u opštem roku od 10 godina koji počinje da teče od stavljanja u funkciju elektromreže. Kako je predmetna elektromreža stavljena u funkciju pre više od 30 godina, drugostepeni sud je zaključio da je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane tuženog, jer je istekao opšti rok zastarelosti od 10 godina, što za posledicu ima odbijanje tužbenog zahteva tužilaca.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude, pravilno primenio materijalno pravo.

Na osnovu pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem i pitanja zastarelosti ove naknade, pravni osnov potraživanja tužilaca zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad njihove katastarske parcele je stvarno-pravnog karaktera – konstituisanje zakonske stvarne službenosti na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, a ne faktička eksproprijacija. Visina ove naknade određuje se na osnovu člana 53.stav 3. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, a na zastarelost se primenjuje član 371. Zakona o obligacionim odnosima – opšti rok zastarelosti potraživanja. Rok zastarelosti počinje da teče od stavljanja u funkciju elektromreže, jer su tada tužioci, kao poverioci imali pravo da zahtevaju ispunjenje obaveze tuženog na osnovu odredbe člana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je predmetna elektromreža stavljena u funkciju izdavanjem upotrebne dozvole 09.03.1977. godine, što znači da je tada počeo da teče rok zastarelosti potraživanja tužilaca, propisan odredbom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, koji je protekao pre podnošenja tužbe (30.09.2016. godine). Zastarelošću prestaje pravo zahtevanja ispunjenja obaveze na osnovu odredbe člana 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze, na osnovu stava 2. te odredbe Zakona.

Pošto su tužioci tužbu podneli nakon nastupanja zastarelosti njihovog potraživanja i pošto se tuženi, kao dužnik, pozvao na zastarelost (član 360. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima), sledi da je drugostepeni sud pravilno zaključio da je potraživanje tužilaca zastarelo i odbio njihov tužbeni zahtev, pa oni neosnovano u reviziji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2., 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić