.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2703/2019
18.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca 1. AA iz ... i 2. BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slobodan Kocić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Biserka Crnić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4946/18 od 30.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4946/18 od 30.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 232/18 od 30.05.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA, kojim je tražio da se utvrdi prema tuženoj da je vlasnik na 1/3 idealnog dela podrumskih prostorija, koje se nalaze ispod njegovog stana u ulici ... broj .., kat. parc. br. .., list nepokretnosti .. KO ..., te da se naloži tuženoj da podrumske prostorije oslobodi od stvari i ustupi u državinu i svojinu tužiocu AA. Stavom drugim izreke obavezani su tužioci AA i BB da tuženoj na ime troškova postupka isplate po 78.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana docnje pa do isplate.
Odlučujući o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv navedene prvostepene presude, Apelacioni sud u Nišu doneo je dana 30.01.2019. godine presudu Gž 4946/18 kojom je, u stavu prvom izreke, ukinuta prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbačena tužba tužioca AA. U stavu drugom izreke prvostepena presuda je preinačena u pogledu troškova parničnog postupka, pa su obavezani tužioci AA i BB da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 193.050,00 dinara, kao i da joj tužilac AA isplati dodatni iznos od 16.500,00 dinara, a tužilac BB dodatni iznos od 17.900,00 dinara, sve za zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremenu reviziju podneli su tužioci, preko zajedničkog punomoćnika, iz svih zakonom propisanih razloga.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 100.000,00 dinara.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi revizijski cenzus, to revizija tužioca AA nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Nije od uticaja na dozvoljenost revizije tužioca AA to što je drugostepeni sud odlučujući o žalbi tužilaca ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu, jer u takvoj situaciji nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. Ovo, stoga, što o tužbenom zahtevu, nakon ukidanja prvostepene presude, nije meritorno presuđeno.
U pogledu revizije tužioca BB, revizijski sud nalazi da imenovani revizijom pobija samo odluku o troškovima parničnog postupka iz drugostepene odluke. Sledi da je predmet pobijanja sporedni zahtev, zbog čega njegova revizija, takođe, nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija,
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
