Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11, 55/14 ... 18/20) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, koje su bile ili mogle biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, a zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revident takođe ukazuje, revizija se ne može izjaviti, u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim živela u vanbračnoj zajednici počev od marta 2014. godine, tokom koje je rođeno zajedničko dete stranaka, a deo porodične zajednice činila je i njena maloletna ćerka iz prethodnog braka. Tuženi je svoju preku narav počeo da pokazuje kada je tužilja bila u četvrtom mesecu trudnoće bezrazložnim izlivima besa, praćenim fizičkom agresijom prema stvarima, a potom izlivima besa zbog bezazlenih dečijih postupaka i ponašanja njene ćerke, njenog odnosa prema prijateljima i rođacima tuženog, a najčešće zbog bezrazložne ljubomore prema svim muškarcima sa kojima je dolazila u kontakt povodom posla, zbog čega ju je vređao i ponižavao. Troškove vezane za održavanje domaćinstva tužilja je snosila od svoje zarade ili kredita koje je uzimala, a tuženi je svoju zaradu ulagao u unapređivanje poljoprivredne proizvodnje koju je radio zajedno sa svojim roditeljima. Prihodi od te proizvodnje jesu stajali u kući, ali tužilja njima nije smela da raspolaže. Tužilja je 08.04.2018. godine, 13.08.2018. godine, i 01.09.2018. godine prijavila policiji da ima probleme sa nevenčanim suprugom, ovde tuženim, o čemu je sačinjen izveštau PU Zaječar broj 205-8-3323/18 od 03.12.2018. godine. Naredbom MUP-a PU Zaječar tuženom je izrečena hitna mera privremene zabrane da kontaktira sa tužiljom, kao žrtvom nasilja u trajanju od 48 časova, koja je produžena rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu NP 535/19 od 17.06.2019. godine na period od 30 dana, sa obrazloženjem da postoji rizik od neposredne opasnosti od nasilja u porodici. Tužilja je u avgustu 2019. godine napustila zajednicu sa tuženim. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra i Komisije veštaka Medicinskog fakulteta Instituta za sudsku medicinu „Milutin Milanković“ od 23.04.2021. godine, utvrđeno je da tužilja boluje od relapsno-remitetne forme multiple skleroze, ali da je svesna osoba, orjentisana, bez čulnih obmana i očuvane pažnje i upamćivanja, te da hronično neurološko oboljenje kod tužilje u sadašnjem vremenu i u prethodnom spornom periodu nema, niti je imalo uticaja na nekritičnost i uviđavnost kada je u pitanju njeno sagledavanje međuljudskih, odnosno porodičnih odnosa.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odredili meru zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno dalje uznemiravanje tužilje, kao bivše vanbračne partnerke, u trajanju od godinu dana od dana donošenja prvostepene presude.

Revizijom tuženog se neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava. Nasilje u porodici, definisano članom 197. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05), podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), određeni su stavom drugim istog člana, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Odredbom člana 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da su mere od zaštite od nasilja u porodici, pored ostalih i tačkom 5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Odredbom stava 3. istog člana propisano je da mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da ponašanje tuženog, njegovi akti, predstavljaju nasilje, zbog čega mu je i određena hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaska tužilji kao žrtvi nasilja u trajanju od 48 časova naredbom MUP-a PU Zaječar, koja je potom rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu NP 535/19 od 17.06.2019. godine produžena na period od 30 dana. Tuženi je prema tužilji u dužem vremenskom periodu, od aprila 2018. godine do avgusta 2019. godine, ispoljavao psihičko i ekonomsko nasilje kroz posesivno ponašanje, verbalno zlostavljanje praćeno vređanjem i omalovažavanjem tužilje i sa izlivima besa, kao i kroz onemogućavanje tužilji da raspolaže zajedničkim prihodima od njegove zarade, čime se izdržavanje porodice i podmirivanja tekućih potreba domaćinstva prevaljivao isključivo na tužilju. Takvo postupanje tuženog, ispoljeno sa ciljem emocionalnog zastrašivanja tužilje i uz svesno zadržavanja tužilje u ekonomski nezavidnoj poziciji, odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice i predstavlja oblik drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim se povređuje psihički integritet tužilje, a time i njeno duševno zdravlje i spokojstvo u smislu člana 197. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu izneto, izrečena mera zabrane daljeg uznemiravanja bivše vanbračne partnerke određena je pravilnom primenom člana 198. stav 2. tačka 5. u vezi člana 197. Porodičnog zakona, s obzirom da predstavlja adekvatnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja. Trajanje izrečene mere određeno je na vremenski period od godinu dana, u skladu sa članom 198. stav 3. Zakona. Izrečena mera zaštite neophodna je kako bi se tuženi objektivno sprečio u daljem ispoljavanju nasilničkog ponašanja, ali i za tužilju kako bi joj se obezbedio neophodan mir i spokojstvo za određeni vremenski period.

Neosnovani su navodi tuženog istaknuti u reviziji da se njegovo ponašanje ne može okarakterisati kao nasilje u porodici odnosno da nije bilo radnje tuženog niti događaja koji bi predstavljao akt nasilja. Pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova potkrepljena je utvrđenim činjenicama, kako u pogledu postojanja nasilja, tako i potrebe i svrsishodnosti izricanja odgovarajućih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja. S tim u vezi, neosnovano je i ukazivanje revizije da je u konkretnom slučaju bilo nužno uključivanje organa starateljstva u smislu člana 286. Porodičnog zakona kako bila doneta povoljnija odluka po tuženog. Članom 286. Porodičnog zakona propisano je da ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici, sud može zatražiti od organa starateljstva da pruži pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti tražene mere. Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da mišljenje organa starateljstva za sud nema obavezujući karakter i da je to samo jedan od dokaza na osnovu kojeg sud utvrđuje bitne činjenice, a ključnu ulogu imaju iskazi stranaka i svedoka kao neposrednih očevidaca spornih događaja, što je slučaj i u ovoj pravnoj stvari. S obzirom na sve do sada izneto, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.

Kako se ostalim navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava ocena izvedenih dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti i ponavljaju navodi iz žalbe koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima parničnog postupka na osnovu članova 153. i 154. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona.

Iz izloženih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić