Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 403/21 od 05.10.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke i u stavu šestom izreke, (označenom kao stav V).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužene ukazuje se na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6, 8, 10, 11, i 12. ZPP, zbog kojih se saglasno odredbi člana 407. ZPP, revizija ne može izjaviti. Neosnovani su revizijski navodi da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode tužene u odnosu na isticanje bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud pravilno zaključio da u postupku nije učinjena navedena povreda postupka budući da se radi o sporu radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, uređenju ličnih odnosa i izdržavanju, te činjenica da već postoji pravnosnažna sudska odluka o navedenom, ne znači da nije dozvoljena mogućnost izmene postojeće odluke ukoliko se izmene bitne okolnosti odnosno ispune za to zakonom propisani uslovi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac i tužena su bili u braku iz kog imaju dvoje zajedničke dece i to sina GG, koji je rođen ... godine i sina mal. VV, koji je rođen ... godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Negotinu 3P2 202/14 od 27.05.2015. godine, razveden je brak stranaka, maloletni sin VV poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa mal. VV sa ocem, koji je obavezan da učestvuje u izdržavanju maloletnog deteta sa mesečnim iznosom od po 12.000,00 dinara. Tužilac je rođen ... godine, po struci je ..., zaposlen je u „...“ doo ... od decembra 2019. godine i ostvaruje zaradu od oko 50.000,00 dinara. Živi sa mal. VV u porodičnoj kući svojih roditelja u ..., koji žive u istom dvorištu, ali u drugom objektu, s tim da troškove domaćinstva i ishrane snose svi zajedno. Roditelji tužioca su penzioneri, otac ostvaruje penziju od 28.000,00 dinara, a majka od 15.000 – 16.000,00 dinara. Maloletni VV je došao da živi kod oca 22.06.2020. godine i od tada se nalazi u njegovom domaćinstvu. Tužilac ima obavezu izdržavanja samo prema mal. VV, pošto je drugi sin GG punoletan. Tužena je rođena .... godine, po struci je ..., ranije je radila, ali je sada nezaposlena i nalazi se na evidenciji NSZ, izdržava se od obavljanja sezonskih poslova, kao što su rezidba voća, branje trešanja i malina. Živi u iznajmljenom stanu, za koji plaća kiriju 70 evra. Maloletni VV je učenik ... škole i to ... razred gimnazije, smer za učenike ..., ostvaruje odličan uspeh i učestvuje na takmičenju iz oblasti ..., trenirao je rukomet, ali trenutno nije aktivan zbog aktuelne epidemiološke situacije. Mesečne potrebe maloletnog VV utvrđene su u iznosu od 33.000,00 dinara. Prema mišljenju Centra za socijalni rad u Negotinu od 03.11.2020. godine, 02.08.2021. godine, 04.08.2021. godine, promenile su se okolnosti u pogledu poveravanja mal.deteta jednom od roditelja, budući da maloletni VV više ne živi kod majke, već da je prešao kod oca, da isti želi da ostane da živi kod oca, što je njegova autentična želja, o čemu se dete neposredno izjašnjavalo pred organom starateljstva i pred sudom, te da je u najboljem interesu mal.deteta da bude povereno ocu na vršenje roditeljskog prava, uz redovno održavanje kontakta sa majkom prema modelu viđanja iznetim u mišljenju.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se stekli uslovi za izmenu ranije odluke u vršenju roditeljskog prava u delu koji se odnosi na mal. VV, kao i odluka o načinu održavanja ličnih odnosa majke sa maloletnim detetom na način kako je to bliže navedeno u stavu drugom izreke prvostepene presude. Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili o visini doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta od strane tužene, kao roditelja kome dete nije povereno.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koja se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koji se tiču deteta. Odredba člana 77. Porodičnog zakona propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava i stavom 3. ovog člana propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 61. Porodičnog zakona, uređeni su lični odnosi deteta sa roditeljem sa kojim ne živi.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je da, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona, propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

Najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe. U konkretnom slučaju imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, nalaz i mišljenje nadležnog organa starateljstva datog uz uvažavanje mišljenja maloletnog deteta sa kojim roditeljem želi da živi, uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, potrebe i sposobnost roditelja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je došlo do promenjenih okolnosti, zbog kojih je potrebno da se izmeni odluka o vršenju roditeljskog prava u odnosu na raniju donetu odluku u delu u kojem je mal. VV poveren majci, ovde tuženoj. I po oceni revizijskog suda, u najboljem interesu maloletnog deteta je da živi u domaćinstvu sa ocem, uz način održavanja ličnih odnosa sa majkom, prema datom modelu od strane nadležnog organa starateljstva.

Nisu osnovani navodi revizije kojima se osporava odluka u pogledu vršenja roditeljskog prava i održavanja ličnih odnosa maloletnog VV sa majkom kao roditeljem kome dete nije povereno, s obzirom da su nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja, imali u vidu mišljenje maloletnog deteta u situaciji kada je sposobno da iskaže svoje mišljenje o tome sa kojim roditeljem želi da živi i o načinu održavanja ličnih odnosa sa majkom. Kada je u pitanju najbolji interes deteta, sud ne opredeljuje samo mišljenje deteta, već i druge okolnosti koje se tiču uzrasta i pola deteta, potreba deteta, kao i sposobnosti roditelja da zadovolji potrebe deteta, što su nižestepeni sudovi, a suprotno revizijskim navodima, na pravilan način cenili i za svoju odluku dali dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Pravilnom primenom člana 272. stav 2. istog zakona, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog VV sa majkom, ovde tuženom, u skladu sa mišljenjem i predlogom Centra za socijalni rad koji je usmeren na reuspostavljanje narušenih porodičnih odnosa i stvaranje bliske veze između maloletnog deteta tokom boravka u domaćinstvu svakog od roditelja. Kod navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je na ovaj način zadovoljen najbolji interes maloletnog deteta i u ovom delu.

Pravilnom primenom odredbe člana 154. i 160. Porodičnog zakona, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno odlučili da tužena ima mogućnost da izdržavanju maloletnog deteta doprinosi sa 6.000,00 dinara mesečno.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje prihvata i ovaj sud. Revizijski navodi da tužena ostaje kod zahteva iz žalbe za naknadu štete usled zloupotrebe procesnih ovlašćenja nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer nisu bili predmet protivtužbenog traženja.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, a na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić