.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2706/2019
18.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Nenad Vukadinović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo iz Novog Sada, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1630/17 od 09.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 18.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1630/17 od 09.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1630/17 od 09.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4019/2016 od 06.02.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za pretrpljenu materijalnu štetu isplati 90.000,00 dinara za fizičke bolove, 70.000,00 dinara za pretrpljeni strah i 200.000,00 dinara za duševne bolove zbog trajnog umanjenja životne aktivnosti i troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do pravnosnažnosti. Tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate.
Viši sud u Novom Sadu je presudom Gž 1630/17 od 09.04.2019. godine žalbu tužilje delimično usvojio i presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 4019/2016 od 06.02.2017. godine preinačio u delu u kome je odlučeno o troškovima postupka, tako što je obavezao tužilju da tuženom na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti prvostepene presude umesto dana presuđenja, dok je deo zahteva tuženog za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka od dana presuđenja pa do dana izvršnosti prvostepene presude odbio. U preostalom delu žalbu tužilje je odbio i prvostepenu presudu u pobijanom, a ne preinačenom delu potvrdio. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. U pobijanim odlukama je izražen pravni stav nižestepenih sudova, da pad tužilje nije u uzročnoj vezi sa ulaskom u gradsku kuću prilagođen za pristup licima sa invaliditetom, već u vezi sa radnjom trećeg lica, zbog čega je sud odbio zahtev tužilje. Tužilja, u suštini, osporava utvrđeno činjenično stanje, a iz tih razloga se s pozivom na član 404. stav 1. ZPP ne može izjaviti posebna revizija, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tužilje za odlučivanje o njenoj reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj.
Vrhovni kasaconi sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5.ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvredost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (u sporovima male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Tužba radi naknade štete podneta je sudu 25.04.2016.godine. Vrednost predmeta spora je 360.000,00 dinara.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno okončan postupak u sporu male vrednosti u kojoj vrsti spora je isključeno pravo na izjavljivanje revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
