Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23-drugi zakon ), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava svojine tužioca na osnovu održaja na kat. parceli ... KO ... u površini od ... m2, upisane u Listu nepokretnosti ..., što bi tužena Republika Srbija bila dužna da prizna i trpi da se tužilac na osnovu presude kao isprave podobne za upis može upisati kao nosilac prava svojine na ovoj parceli pred nadležnim institucijama. Prema utvrđenom činjeničnom stanju predmetna kat. parcela formirana je u postupku izrade katastra nepokretnosti spajanjem kat. parcela .../... i kat. parcele .../... KO ..., koje su od 1980. godine bile upisane kao vlasništvo neparničara BB, VV i GG, sa određenim udelima, a pre toga na njihovog prethodnika DD. Nakon formiranja, predmetna kat. parcela upisana je u List nepokretnosti ... KO ... kao njiva prve klase na ovde tužioca kao držaoca, oblik svojine privatna, udeo 1/1. Saslušnje svedoka utvrđeno je da je tužilac kupio njivu 1995. godine od neke žene i da ga od tada niko nije uznemiravao u korišćenju te njive. Ugovor o kupovini nije priložen. Republika Srbija nikada nije bila upisana kao nosilac prava svojine na predmetnoj nepokretnosti u listu nepokretnosti. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev neosnovan zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani tužene Republike Srbije jer nije upisana u listu nepokretnosti kao vlasnik, odnosno nosilac prava svojine na predmetnoj kat. parceli.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva koji se tiču pasivne legitimacije, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (koji se odnosi na sticanje prava svojine po osnovu vanrednog održaja), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda, pri čemu se uz reviziju ne prilaže odluke kojima bi se ukazivalo da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora 5.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veće – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković