U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marko Milošević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., radi raskida ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3517/22 od 07.06.2023. godine, u sednici održanoj 05.12.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3517/22 od 07.06.2023. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3517/22 od 07.06.2023. godine ukinuta je presuda Višeg suda u Nišu P 44/2022 od 06.07.2022. godine i presuđeno tako što je odbijen primarni tužbeni zahtev tužioca AA iz ... kojim je tražio da se raskine ugovor o poklonu nepokretnosti, stana u Nišu, ... broj .., stan br. .. na .. spratu, ukupne površine od 49,70 m2, upisan kao poseban deo zgrade broj 1, izgrađene na kp.br. .. KO Niš – Ćele kula, upisan u ln.br. .. KO Ćele kula, koji ugovor je zaključen u Nišu dana 28.03.2008. godine između tužioca, kao poklonodavca i tužene BB iz ..., kao poklonoprimca, overen pred Opštinskim sudom u Nišu pod Ov. I b 2629/08 od 28.03.2008. godine i da se utvrdi da navedeni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, te da se obaveže tužena da tužiocu preda u svojinu i državinu stan iz ovog stava izreke presude ispražnjen od lica i stvari; odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine ugovor o poklonu nepokretnosti, stana bliže opisanog u izreci presude, koji je zaključen u Nišu dana 28.03.2008. godine između tužioca, kao poklonodavca i tužene, kao poklonoprimca, overen pred Opštinskim sudom u Nišu pod Ov. Ib 2629/08 od 28.03.2008. godine i da se utvrdi da navedeni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo u delu kojim je tužilac raspolagao idealnom ½ stana, te da se obaveže tužena da tužiocu preda u svojinu i državinu ½ idealnu od stana iz ovog stava izreke presude ispražnjen od lica i stvari; obavezan je tužilac da tuženoj isplati izinos od 298.034,00 dinara na ime troškova postupka. sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do konačne isplate.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je zaključio da je revizija dozvoljena, u smislu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23).

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku počev od 06.03.2005. godine do 30.10.2018. godine, kada je brak razveden presudom Osnovnog suda u Nišu P2 1400/2017. U braku su dobili dvoje dece, ćerku rođenu ...2006. godine i sina rođenog ...2010. godine. U toku trajanja braka, stranke su prvo živele u manjem stanu majke tužene, zatim su se preselile u veći stan koji je majka tužene stekla zamenom za manji stan, pa su u tom većem stanu živeli narednih godinu dana. Majka tužene je posedovala još jedan, veliki stan, u kome je živela sa svojim sinom i snajom, pa je, nakon odluke da se ta zajednica prekine prodala stan po ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti Ov. I 9417/2007 od 26.11.2007. godine za 67.000 evra, manji deo novca je zadržala za sebe, a tuženoj i bratu tužene je dala po 31.500 evra radi rešavanja njihovih stambenih pitanja.

Dana 10.01.2008. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između prodavca i tužioca, kao kupca, čiji je predmet bio sporni stan, za kupoprodajnu cenu od 3.470.000,00 dinara. Ugovorom je konstatovano da je 10.11.2007. godine, kupac na ime kapare isplatio iznos od 470.000,00 dinara, a aneksom ovog ugovora od 21.01.2008. godine Ov. II br. 105/08, izmenjena je ugovorna odredba o kupoprodajnoj ceni stana tako da je ista ugovorena na iznos od 42.000 evra i konstatovano da je kupac od ugovorene cene, na ime kapare, isplatio prodavcu 5.000 evra i na ime dela kupoprodajne cene iznos od 7.000 evra. Kupoprodajna cena za stan je izmirena u celosti, što je potvrđeno izjavom prodavca od 10.01.2008. godine, jer je ostatak kupoprodajne cene isplaćen sredstvima dobijenim iz kredita. Ugovore o kreditu zaključio je tužilac sa „Bankom Intesa“ ad Beograd, i to 23.01.2008. godine u iznosu od 23.684,21 evra i 24.01.2008. godine u iznosu od 6.315,79 evra.

Parnične stranke su zaključile sporni ugovor o poklonu 28.03.2008. godine, kojim je tužilac stan poklonio tuženoj, a roditelji tužioca su se uselili u kupljeni stan dok su se parnične stranke uselile u stan tužiočevih roditelja koji je bio veći.

Nakon razvoda braka stranaka roditelji tužioca su se preselili u svoj stan, a tužena sa decom u stan koji je predmet ugovora o poklonu, u kome sada živi sa sinom, dok ćerka živi sa tužiocem odnosno njegovom majkom.

Stranke su stekle u toku trajanja braka pokretne stvari u vrednosti od oko 5.000 evra i automobil u vrednosti oko 5.000 evra. Tužilac je bio u radnom odnosu, tužena je u momentu zasnivanja bračne zajednice bila student i ostvarivala prihode po osnovu studentske stipendije i penzije svog pokojnog oca, a te prihode je imala i tokom prve dve godine trajanja braka, dok u ostalom periodu nije bila u radnom odnosu i brinula je o domaćinstvu i čuvala decu. Nakom prekida zajednice sa tužiocem tužena je radila kod privatnih poslodavaca, zatim za farmaceutske kuće, a sada je zaposlena i radi kao lekar u Domu zdravlja u ... .

U toku postupka je utvrđeno, saslušanjem brata tužene i sestre majke tužene, da je majka tužene dala 31.500 evra radi kupovine predmetnog stana, i da je ovaj novac predala tužiocu, ali da isti nije upotrebljen za kupovinu stana, već je tužilac podigao navedene kredite, te da je zbog te činjenice tužilac tuženoj poklonio sporni stan.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je zaključio da sporni stan predstavlja zajedničku imovinu parničnih stranaka, a da zakonska pretpostvka o jednakim udelima supružnika iz člana 180. stav 2. Porodičnog zakona, prilikom sticanja ovog stana nije oborena. Zaključenjem ovakvog ugovora tužilac je u stvari raspolagao samo svojim udelom u zajedničkoj imovini, zajednički i sporazumno sa tuženom, pa po oceni tog suda, iako je ukupna vrednost imovine kojom je tužilac raspolagao velika, ista nije nesrazmerno velika u odnosu na ukupnu vrednost zajednički stečene imovine, zbog čega je tužbeni zahtev odbijen.

Na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, za koju je dao dovoljne i jasne razloge, koje prihvata i Vrhovni sud.

Pravilno je drugostepeni sud zaključio da sporni stan, u smislu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona predstavlja zajedničku imovinu parničnih stranaka, te da je stečen jednakim udelima supružnika. Parnične stranke su, kao supružnici, svojom zajedničkom imovinom raspolagali zajednički i sporazumno, zaključenjem spornog ugovora o poklonu, pri čemu je postojala saglasna izjava volja da taj stan bude svojina tužene.

Pored toga, članom 190. Porodičnog zakona propisano je da ako brak prestane razvodom ili poništenjem, uobičajeni pokloni koje su supružnici činili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku se ne vraćaju. Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku. Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očigledno nepravdu za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.

U konkretnom slučaju, a što proizlazi iz utvrđenog činjeničnog stanja, tužilac je poklonio tuženoj svoj udeo u zajedničkoj imovini zbog toga što je njena majka tuženoj dala 31.500 evra za rešavanje stambenog pitanja, pa pošto taj novac nije upotrebljan za kupovinu spornog stana, već je tužilac podigao kredit iz koga je isplaćen veći deo kupopoprodajne cene, a zbog čega je došlo do nesuglasica između paričnih stranaka, tužilac je, da bi se ta situacija rešila. sa tuženom zaključio ugovor o poklonu kojom joj je preneo pravo svojine na sporom stanu. U tom smislu. činjenica da eventualno postoji nesrazmera između vrednosti spornog stana u odnosu na vrednost zajedničke imovine parničnih stranaka nije relevantna, a iz svih utvrđenih činjenica u toku postupka proizlazi da bi prihvatanjem zahteva tužioca za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za tuženu, kao drugog supružnika, koja inače i nema druge nepokretnosti na svoje ime, a u spornom stanu živi sa zajedničkim sinom parničnih stranaka.

Iz svih navedenih razloga navodi revizije kojima se ukazuje na nesrazmeru u vrednosti poklonjenog stana i zajedničke imovine supružnika ne utiče na drugačiju odluku. Pri tome je Vrhovni sud cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku zbog čega nema pravo na naknadu tih troškova koje je tražio i opredelio u reviziji , a u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković