Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju shodno članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pobijajući iz svih zakonom predviđenih razloga.

Tuženi je dostavio odgovor na tužiočevu reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, po postignutom usmenom sporazumu o kupovini kuće u svojini tuženog, kao jedinog katastarskog vlasnika, tužilac je dogovoreni iznos kupoprodajne cene od 35.000 evra tuženom, u prisustvu njegovog sina VV, isplatio u celosti dan pre solemnizacije kupoprodajnog ugovora koja je usledila dana 25.02.2026. godine. Ugovor je pored bitnih elemenata tog pravnog posla i pored klauzule intabulandi sadržao konstataciju da je nepokretnost – predmet kupoprodaje tuženi stekao nasleđivanjem iza smrti svog oca. Tuženi je potvrdom overenom kod javnog beležnika potvrdio prijem kupoprodajne cene od 35.000 evra.

Nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji, tuženikov sin VV, koji je predmetnu nepokretnost koristio sa svojom porodicom, odbio je da se iz iste iseli, a tuženi je protiv tužioca podneo tužbu za raskid ugovora o kupoprodaji zbog neisplaćivanja kupoprodajne cene. Po pravosnažnom okončanju parnice vođene radi predaje nepokretnosti u državinu, tužilac je u posed predmeta kupoprodaje uveden dana 11.09.2018. godine u izvršnom postupku.

Kako je kuća bila u ruiniranom stanju tužilac je preduzeo obimne nužne radove investicione prirode da bi istu priveo nameni stanovanja, čija je vrednost građevinskim veštačenjem provedenim dana 18.11.2022 . godine utvrđena u visini od 20.142 evra, odnosno 2.362.641,00 dinara. Građevinski radovi čije je uklanjanje tužiocu naloženo rešenjem građevinske inspekcije XIL-356-105/18 od 04.11.2018. godine nisu obuhvaćeni nalazom veštaka i nisu predmet tužbenog zahteva.

Osim navedenih izdataka u vidu građevinskih radova, tužilac je izmirio dug tuženog za električnu energiju u visini od 105.871,59 dinara i naknadu JKP „Informatika“ u vidu troškova komunalija u visini od 24.777,35 dinara.

Pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6380/18 od 11.03.2019. godine, donetom po tužbi GG podnetoj protiv njenog supruga, tuženog BB i AA, tužioca u ovoj parici, utvrđena je ništavost ugvora o kupoprodaji zaključenog između tih tuženih lica. U obrazloženju je navedeno da je stambeni objekat, koji je bio predmet ugovora o kupoprodaji OPU 303-2016 od 25.02.2016. godine, u braku tužilje GG i tuženog BB stečen teretnim pravnim poslom – ugovorom o doživotnom izdržavanju, zaključenim sa ocem tuženog BB, te kao takav predstavlja njihovu zajedničku svojinu kojom tuženi BB nije mogao samostalno raspolatati pomenutim ugovorom o kupoprodaji.

Polazeći od izloženog činjeničnog stanja prvostepeni sud je tužbeni zahtev u celosti usvojio nalazeći da je shodno članu 104. ZOO osnovan tužbeni zahtev, za restituciju kupoprodajne cene od 35.000 evra i za isplatu troškova električne energije i komunalija (koji deo tužbenog zahteva nije deo revizijskog razmnatranja), kao i zahtev tužioca za isplatu iznosa od 2.362.641,00 dinar, uložen u nužne investicione radove radi sanacije i adaptacije predmeta kupoprodaje, čiji stepen ruiniranosti je onemogućavao njegovu redovnu upotrebu. Kako je po utvrđenju ništavosti ugovora o kupoprodaji tužilac kupljenu nepokretnost predao u posed tuženom, koji od izvedenih radova ima korist, isti je dužan da tužioca obešteti u obimu ulaganja čija je visina od 2.362.641,00 dinar utvrđena građevinskim veštačenjem.

Drugostepeni sud je prvostepenu odluku potvrdio u delu usvojenog tužbenog zahteva, za restituciju kupoprodajne cene i za izmirenje troškova električne energije i komunalija, ali nije prihvatio stanovište nižestepenog suda vezano za isplatu iznosa utrošenog na ime radova na sanaciji objekta. Taj sud je preinačenjem ožalbene odluke tužbeni zahtev u tom delu odbio kao neosnovan sa obrazloženjem da je utvrđenjem ništavosti ugovora o kupoprodaji supruga tuženog GG, zajedno sa tuženim vlasnica predmetnog stambenog objekta, a kako je ona u međuvremenu preminula, tužbom je trebalo obuhvatiti sve njene zakonske naslednike. Saglasno tome, tužbeni zahtev je zbog nepotpunosti pasivne legitimacije u navedenom delu odbijen kao neosnovan.

Revizijom tužioca osnovano se ukazuje da je navedena odluka drugostepenog suda o odbijanju tužbenog zahteva na osnovu člana 211. stav 2. ZPP doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 170. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je imovina, koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku, njihova zajednička imovina.

Članom 9. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.

Supruga tuženog GG po čijoj tužbi je pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu utvrđena ništavost ugovora o kupoprodaji zaključenog između tužioca i tuženog, u toj parnici je tražila i ishodovala samo utvrđenje ništavosti tog pravnog posla, a ne i utvrđenje svog suvlasničkog udela - ni u obimu članom 180. stav 2. Porodičnog zakona pretpostavljene ½ idealnog dela, ni u obimu većem od zakonom pretpostavljenom, iz kog razloga pravosnažna presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 6380/18 od 11.03.2019. godine, kao izvršni naslov predviđen članom 41. stav 1. tačka 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ne može biti osnov za izmenu stanja u katastru nepokretnosti u kome je tuženi jedini vlasnik spornog stambenog objekta, niti može biti dokaz o postojanju imovine koja bi kao zaostavština pokojne GG bila raspravljena u ostavinskom postupku između tuženog, kao njenog supruga i potomaka GG.

Sa iznetih razloga drugostepena presuda je preinačena i prvostepena odluka potvrđena u četvrtom i petom stavu izreke, primenom člana 414. ZPP.

Kako je tužilac uspeo u revizijskom postupku, shodno članu 153. stav 1, 154 i 162. stav 2. ZPP istom su priznati troškovi za sastav revizije u iznosu od 90.000,00 dinara. Trošak sudskih taksa tužiocu nije priznat s obzirom da je stavom 6. izreke prvostepene presude oslobođen obaveze plaćanja.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka u visini nagrade advokatu za sastav odgovora na reviziju, primenom člana 154. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP, odbijen je kao neosnovan, jer se ne radi o nužnom izdatku stranke koja je u revizijskom postupku uspela.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković