Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Marine Govedarice, članova veća, u parnici tužioca M.O. iz N.B., čiji je punomoćnik L.L., advokat iz B., protiv tuženih C.m. a.d. iz N.B., čiji je punomoćnik S.R., advokat iz B. i D.S. d.o.o. iz N.B., radi duga, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 195/15 od 15.10.2015. godine i o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7420/13 od 16.05.2014. godine, u sednici održanoj 09.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 195/15 od 15.10.2015. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7420/13 od 16.05.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 52042/10 od 16.05.2013. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi C.m. a.d. iz B. da tužiocu na ime duga isplati iznos od 180.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose, počev od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražiio da se tuženi C.m. a.d. iz B. obaveže da mu na ime duga isplati još 1.334.285,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2011. godine do isplate, kao i u delu kojim je tražio da se tuženi D.S. d.o.o. iz B. obaveže da tužiocu na ime duga isplati iznos od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.04.2005. godine do isplate, iznos od 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.07.2005. godine do isplate, iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.09.2005. godine do isplate, iznos od 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.10.2005. godine do isplate i iznos od 1.334.285,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2001. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi C.m. a.d. iz B. da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 10.088,40 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka iz stava trećeg izreke dosudi i zakonska zatezna kamata, počev od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7420/13 od 16.05.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je odluka o treškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke pa je obavezan tuženi C.m. a.d. iz B. da tužiocu na dosuđeni iznos troškova od 104.088,40 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 16.05.2013. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7420/13 od 16.05.2014. godine tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Beogradu rešenjem R3 195/15 od 15.10.2015. godine nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 395. ZPP.

Tužilac je protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), pa se primenom odredbi člana 506. stav 1. ovog zakona, ovaj postupak sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP).

Protiv odluka drugostepenog suda - pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP). Kako je žalba izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi duga podneta je 18.01.2008. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na prvotuženog iznosi 1.334.285,00 dinara, a u odnosu na drugotuženog 1.514.285,00 dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 16.15.2014. godine.

Prema noveliranoj odredbi člana 394. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09) revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim spoprovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog tuženog pojedinačno (koji nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 204. ZPP) ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.