Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca JKP „Infostan“ sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, protiv tužene AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Ljubiša Živković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 737/19 od 04.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 01.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 737/19 od 04.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 737/19 od 04.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.19629/17 od 31.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca Javnog komunalnog preduzeća „Infostan“ Beograd i ukinut zaključak o izvršenju izvršitelja Bojana Kostića I.Ivk. ../14 od 04.02.2014. godine u delu u kome je obavezana tužena da tužiocu u roku od 8 dana od dana prijema zaključka, isplati iznos od 34.413,30 dinara na ime glavnog duga sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate, kao i iznos od 3.988,26 dinara na ime troškova izvršnog postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 737/19 od 04.12.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je uvažena kao osnovana, pa je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19629/17 od 31.05.2018. godine preinačena tako što je tužbeni zahtev tužioca usvojen, pa je održan na snazi zaključak o izvršenju izvršitelja Kostić Bojana I.Ivk. ../14 od 04.02.2014. godine u celosti. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 15.276,52 dinara, a na ime žalbenih troškova iznos od 12.000,00 dinara, sve u roku od 8 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene matrijlanog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu potraživanja JKP „Infostan“ iz Beograda na naplatu komunalnih usluga od lica koje je evidentirano kod tužioca kao korisnik usluge. O ovom pravu tužioca drugostepeni sud je odlučio uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačijih meritornih odluka, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

U konkretnom slučaju tužena se vodi u evidenciji tužioca kao korisnik komunalnih usluga za stan u prizemlju kuće u ulici ... broj .. u ..., ukupne površine 22m2, iako je taj stan prodala još 2002. godine BB, o čemu je sačinjen kupoprodajni ugovor Ov. ../02 od 29.03.2002. godine, od kada se kupac nalazi u državini ovog stana.

Članom 19. stav 1. Odluke o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji Grada Beograda (koja se primenjuje u vreme nastanka duga za neizmirene obaveze na ime komunalne usluge) propisano je da je korisnik komunalnih usluga koji je otpočeo sa korišćenjem komunalnih usluga, dužan da o danu početka komunalnih usluga, po prethodnoj prijavi kod javnog preduzeća, obavesti preduzeće za objedinjenu naplatu, i to u roku od 8 dana od dana početka korišćenja komunalnih usluga, s tim što obaveštenje sadrži podatke o korisniku komunalnih usluga, objektu koji se koristi, danu početka korišćenja i komunalnim uslugama koje se koriste. Članom 19. stav 2. iste odluke, propisano je da je korisnik komunalnih usluga koji namerava da prestane da koristi određeni stan, kuću ili garažu odnosno poslovnu prostoriju dužan da blagovremeno pisanim putem obavesti preduzeće za objedinjenu naplatu o danu kada će prestati da koristi stan ili garažu odnosno poslovnu prostoriju. Preduzeće za objedinjenu naplatu je dužno da u slučaju iz stava 2. ovog člana izvrši obračun naknada svih komunalnih usluga zaključno sa danom prestanka korišćenja stana, garaže, odnosno poslovne prostorije.

Iz navedenih odredbi Odluke o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji Grada Beograda proizlazi da je obveznik plaćanja komunalne usluge korisnik koji je evidentiran kod tužioca, a u konkretnom slučaju to je tužena, zbog čega je ona pasivno legitimisana za zahtev tužioca za naplatu neizmirenih obaveza na ime komunalne usluge za sporni period (januar-novembar 2013. godine). Činjenica da je i kupac navedenog stana bio dužan da kod tužioca prijavi promenu korisnika usluge ne utiče na pravo tužioca da od tužene zahteva naplatu komunalnih usluga, jer se ona vodi u evidenciji tužioca kao korisnik usluga, a nije postupila u smislu stava 2. člana 19. navedene Odluke i obavestila tužioca o prestanku korišćenja navedenog stana. Pri tome, tužena može u svako doba da izvrši promenu korisnika usluge kod tužioca uz priloženi dokaz o otuđenju pomenutog stana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1.ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ....18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.01.2014. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 34.413,13 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi graničnu vrednost od 3.000 evra, pa se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu male vrednosti, u kome revizija protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena.

S obzirom da ne može da se podnese revizija protiv pobijane presude, ni preinačenje nema uticaja za dozvoljenost revizije, jer se u konkretnom slučaju ne primenjuje član 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić