Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su krvni srodnici, jer je tuženi tužilji stric. Tužilja živi u ..., u kući koju je nasledila od svog pokojnog oca VV, rođenog brata tuženog, a sa tužiljom je u toj kući sve do svoje smrti ...2022. godine živela i njena baka, majka tuženog GG. Tužilja se starala o svim potrebama pok. bake i brinula je o njoj. Ćerke tužilje punoletna DD i maloletna ĐĐ žive u ..., s obzirom na to da njihov otac, tužiljin muž, živi i radi u ... . Tužilja povremeno odlazi kod supruga i dece u ... i tada se o baki brinula žena koju je tužilja angažovala i plaćala za to. Tuženi sa svojom porodicom živi u domaćinstvu koje se nalazi u neposrednoj blizini tužiljinog domaćinstva. Povremeno je dolazio u domaćinstvo svog pokojnog brata i obilazio majku. Nakon smrti oca tužilje, odnosi između tužilje i tuženog postaju konfliktni a uzrokovani su nerešenim imovinskopravnim odnosima vezanim prvenstveno za kuću u kojoj tužilja živi, a koju je nasledila od oca. Tuženi smatra da je oštećen u ostavinskom postupku i pred nadležnim sudom je pokrenuo postupak radi utvrđenja bračne tekovine vezano za taj objekat. Nakon toga, nižu se postupci koje su pokretali tuženi i članovi njegove porodice protiv tužilje i to pred Osnovnim sudom u Požarevcu, Prekršajnim sudom, pred OJT u Požarevcu, Centrom za socijalni rad u Požarevcu i Policijskom upravom u Požarevcu, koji su se odnosili na zaštitu i bezbednost pok. GG, bake tužilje, a majke tuženog, a zbog navodno neadekvatne brige tužilje o GG i zabrinutosti tuženog za njenu bezbednost. Prijave su bile podnošene i zbog vršenja roditeljskog prava tužilje u odnosu na njenu maloletnu ćerku ĐĐ. Tužilja vodi postupak protiv tuženog zbog uznemiravanja prava svojine i smetanja državine, a podnela je i privatnu krivičnu tužbu zbog krivičnog dela samovlašća. Naime, u periodu kada tužilja nije bila u kući, već se nalazila kod svoje porodice u ..., tuženi je u više navrata menjao bravu na ulaznim vratima kuće pa po povratku iz inostranstva tužilja nije mogla da uđe u kuću. Do kulminacije poremećaja odnosa između parničnih stranaka došlo je 18.10.2021. godine, nakon kog događaja je tužilja podnela tužbu u ovoj pravnoj stvari. Tog dana, nakon što je ponovo zatekla promenjenu bravu na ulaznim vratima kuće, tužilja je promenila bravu na ulaznim vratima kuće. Nekoliko sati nakon promene brave, tuženi je došao da obiđe svoju majku, pa kako nije mogao da uđe u kuću podneo je prijavu Policijskoj ispostavi Požarevac navodeći da su NN lica ušla u posed kuće njegove majke koja je nepokretna i da je njena bezbednost ugrožena. Nakon dolaska tužilje i izjave da je ona zamenila bravu, jer je u lošim odnosima sa tuženim i nakon što je tužilja otključala ulazna vrata, policijski službenici su zatekli sada pok. GG bez povreda i ona se tom prilikom nije žalila da ima bilo kakvih problema sa tužiljom. U momentu kada je tužiljin suprug krenuo da zatvori kapiju, prišao mu je tuženi i odgurnuo ga je u predelu grudi u vezi sa čim je podneta prekršajna prijava protiv tuženog. Istoga dana oko 22 časa, tuženi je ponovo podneo prijavu Policijskoj ispostavi Požarevac navodeći da se u kući u kojoj živi njegova majka nalaze nepoznata lica, a policija je odlaskom na lice mesta utvrdila da u kući nisu uočena prijavljena NN lica. Prema stručnom mišljenju organa starateljstva, koje je sud pribavio, tužilja strahuje za svoju bezbednost i za bezbednost članova svoje porodice, s obzirom da bi zbog velikog broja prijava koje podnose tuženi i njemu bliska lica, moglo doći do novih konflikata, tužilja se oseća nespokojno zbog konkretnih pretnji i uznemiravanja, postojeći konflikti se samo produbljuju i postoji rizik od nesagledivih posledica po tužilju i njenu porodicu, pa je svrsishodno izreći mere zaštite od nasilja u porodici prema tuženom i to nalaganjem od uzdržavanja od svakog budućeg zlonamernog, bezobzironog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet i telesno zdravlje tužilje i izricanje zabrane prilaska tužilji na udaljenosti od 100 metara i na rastojanju manjem od 100 metara oko mesta stanovanja tužilje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje zaključivši da, s obzirom na odnose između parničnih stranaka, koji su krajnje disfunkcionalni, karakterišu ih nesklad i tenzije, čije se posledice ne mogu sagledati i predvideti u budućnosti, a čiji osnov je u nerešenim imovinskopravnim pitanjima, te s obzirom na postojanje opravdanog straha tužilje od tuženog da će se njihovi odnosi vremenom još više zaoštriti, zaključili su da postoji potencijalna opasnost od daljeg nasilja u porodici, zbog čega su izrečene predložene mere.

Po oceni Vrhovog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odredili mere od zaštite od nasilja u porodici prema tuženom.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu 2. istog člana zakona, navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasilje u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Drskost, bezobzirnost i zlonamernost su upravo komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja, pri čemu radi o pravnim standardima čiju sadržinu sud utvrđuje svojim sudom vrednosti. Imajući u vidu sve objektivne i subjektivne, kao i specifične okolnosti svakog konkretnog slučaja. U konkretnom slučaju, i po stanovištu ovog suda, ispoljeno ponašanje tuženog prema tužilji u dužem vremenskom periodu, a koje je kulminiralo 18.10.2021. godine, ima sve elemente nasilja u porodici u smislu navedene zakonske odredbe.

Naime, nasilje u porodoci podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i kontaktiranja sa članovima porodice, pri čemu je sud dužan da pokaže nultu toleranciju na nasilje, što podrazumeva da svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice mora se kvalifikovati kao drsko, bezobzirno, odnosno zlonamerno ponašanje. Stoga se neosnovano revizijom ukazuje da se u radnjama tuženog nisu stekli elementi nasilja u porodici u smislu citirane zakonske definicije.

Po stanovištu ovog suda, konkretno porodično nasilje tuženog dovoljan je razlog za izricanje mera porodično – pravne zaštite, imajući u vidu da porodično nasilje od strane tuženog ima uzlaznu tendenciju, zbog čega je izricanje mera zaštite neophodno radi sprečavanja ponavljanja takvih postupaka tuženog i ispoljavanja težih oblika. Mišljenje tužilje kao žrtve o stepenu opasnosti koje joj preti, takođe utiče na izbor mere zašite koja će biti određena, jer je upravo žrtva ta kojoj se zaštita pruža, zbog čega je njena subjektivna procena ključni faktor prilikom izbora mere zaštite, pa nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da kod tužilje postoji opravdani strah s obzirom na prethodno ponašanje tuženog i dubinu konflikta koji postoji između parničnih stranaka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić