Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, Marije Terzić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kuzović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privrednog suda u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 84/22 od 25.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 84/22 od 25.05.2023. godine.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gžrr1 84/22 od 25.05.2023. godine i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 5/21 od 09.02.2022. godine u stavu drugom i trećem izreke i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 5/21 od 09.02.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilje od 24.01.2022. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, na ime naknade imovinske štete, isplati iznos od 42.841,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 22.01.2021. godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 37.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 84/22 od 25.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse, shodno Zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine i 27.09.2019. godine. Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu L br. 14/06 od 07.12.2006. godine, otvoren je postupak likvidacije nad „Evropa osiguranje“ a.d. Beograd i rešenjem ovog suda od 19.09.2007. godine utvrđena su potraživanja poverilaca, između ostalih i potraživanje ovde tužilje. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St br. 14/09 od 12.03.2009. godine obustavljen je postupak likvidacije i pokrenut postupak stečaja nad „Evropa osiguranje“ a.d. Beograd, pri čemu potraživanje tužilje nije izmireno niti je stečajni postupak okončan. Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St br. 1635/19 od 06.11.2019. godine utvrđeno je da je predlagaču, ovde tužilji, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 181/10 i naloženo je stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca preduzme neophodne mere i radnje koje su potrebne da bi se pristupilo okončanju stečajnog postupka. Po rešenju Privrednog suda u Beogradu o glavnoj deobi poverilaca određena je isplata poveriocima u visini od 40% od ukupno utvrđenog potraživanja, tako da je tužilji 27.11.2018. godine izvršena isplata u iznosu od 28.561,02 dinara, dok preostalo neisplaćeno potraživanje iznosi 42.841,54 dinara.

Na tako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u vezi sa članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i članom 58. Ustava Republike Srbije.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od godinu dana od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1.), odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3.). Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njegove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U predmetima u kojima se vodi stečajni postupak, zakonska zatezna kamata na potraživanje utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika – društvenih preduzeća, obračunava se do dana otvaranja stečajnog postupka u skladu sa zakonskim rešenjem i Zakona o stečaju iz 2009. godine. U pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju (zaključak usvoje na sednci Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, dopunjen na sednici od 27.09.2019. godine).

Iz navedenog proizlazi da osnov odgovornosti tužene u konkretnom slučaju proizilazi iz utvrđenja da li je stečajni dužnik „Evropa osiguranje“ AD Beograd u vreme nastanka potraživanja bio u većinskom državnom odnosno društvenom kapitalu ili ne, koju činjenicu nižestepeni sudovi nisu utvrdili na siguran i pouzdan način, niti je na te okolnosti izvršen uvid u APR, na šta su osnovano usmereni revizijski navodi. Ostalo je neutvrđeno i da li se u konkretnom slučaju radi o materijalnoj šteti nastaloj zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke, odnosno u stečaju utvrđenog potraživanja zaposlenog iz radnog odnosa koje je bez njegove krivice ostalo neizvršeno, ili je reč o tzv. „komercijalnom potraživanju“ i nužnosti dokazivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivanja da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda i da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju.

Osnovani su i revizijski navodi da je ostalo neutvrđeno i šta čini utvrđeno potraživanje tužioca u iznosu od 42.841,54 dinara – da li taj iznos predstavlja samo glavnicu ili glavnicu i kamatu, a ako predstavlja zbir glavnice i obračunate kamate do dana otvaranja stečajnog postupka nije utvrđeno da li je kamata obračunata primenom „konformne metode“ ili primenom „proporcionalne metode“ (prost interesni račun). Ukoliko je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), član 3. stav 1. u delu koji glasi: „primenom konformne metode“ koji je u tom delu odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku RS“ broj 73 od 27.07.2012. godine) proglašen neustavnim, sud po službenoj dužnosti treba da izvrši razgraničenje i novi obračun kamate tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine proporcionalni metod, a od tada pa nadalje odredbu člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Kako pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenja navedenih činjenica, prvostepeni sud će u ponovnom postupku postupiti po iznetim primedbama ovog suda, upotpuniće činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković