U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radomir Petrić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Đorđević, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 154/19 od 01.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 154/19 od 01.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 878/18 od 15.01.2019. godine, stavom prvim izreke, zabranjeno je tuženom da se približava tužilji na udaljenosti od 50 metara, kao i mestu stanovanja tužilje u ulici ... br. ... na istoj udaljenosti, te da na bilo koji način uznemirava tužilju i naloženo mu je da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje. Stavom drugim izreke, određeno je da će se izrečene mere zaštite od nasilja u porodici primenjivati godinu dana počev od dana izricanja 15.01.2019. godine pa ubuduće do 15.01.2020. godine, sa mogućnošću produženja istih i uz obavezu tuženog da ih trpi, uz napomenu da ove mere zaštite od nasilja u porodici predstavljaju poseban oblik krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do 6 meseci. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 36.800,00 dinara, sa kamatom predviđenom Zakonom o zateznoj kamati počev od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 154/19 od 01.04.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u granicama ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su bivši vanbračni partneri i rešenjem suda je utvrđeno samostalno vršenje roditeljskog prava u korist majke, ovde tužilje, nad maloletnom VV za vreme trajanja spora, te je regulisan lični odnos između deteta i oca, ovde tuženog. U Centru za socijalni rad bila je zakazana opservacija majke i deteta za 28.09.2018. godine, budući da se maloletna VV nalazi kod oca mimo sudske odluke. Tog dana tuženi je doveo maloletnu VV u prostorije CSR, gde ju je sve vreme držao u naručju. Kada je tužilja ustala i krenula prema detetu, tuženi ju je odgurnuo tako što ju je prethodno uhvatio i stezao za desno rame, kada je psiholog GG ustala i počela da ih razdvaja, upozoravajući tuženog da će pozvati obezbeđenje. Tom prilikom nije došlo do realizacije opservacije tužilje i deteta, jer tuženi nije prihvatio da tužilja ostane nasamo sa detetom. U medicinskoj dokumentaciji za tužilju od 28.09.2018. godine konstatovane su povrede u regiji desne skapule u vidu kontuzione zone sa hematomom veličine 5h5 cm kao, posledica nasilja od strane tuženog. MUP PU Kragujevac je istog dana 28.09.2018. godine izrekao tuženom kao mogućem učiniocu hitnu meru privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja, ovde tužilju, i da joj prilazi, dok je rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P2n 434/18 od 29.09.2018. godine usvojen predlog nadležnog javnog tužioca i produžena hitna mera kojom je tuženom naloženo da ne kontaktira i ne prilazi tužilji na period od 30 dana. Od strane Centra za socijalni rad „...“ iz ... predložene su mere zaštite od nasilja u porodici prema tuženom zabranom približavanja tužilji i daljeg uznemiravanja, koje su po mišljenju Centra svrsishodne i celishodne jer se radi o visokom postrazvodnom konfliktu sa visokim rizikom, iako bivši vanbračni partneri ne žive zajedno od februara 2018. godine, pri čemu se tužilja izjasnila da oseća strah od tuženog, koji je prouzrokovan i njegovim ranijim ponašanjem.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tuženi prema tužilji učinio akt nasilja u porodici, koji je predmet tražene sudske zaštite, te odredili mere zaštite predložene od strane Centra za socijalni rad tako što su zabranili tuženom približavanje tužilji i njeno dalje uznemiravanje u trajanju od godinu dana od dana donošenja prvostepene presude.

Neosnovani su navodi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Naime, nasilje u porodici definisano je odredbama člana 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/2005, 72/2011 i 6/2015), tako što je u stavu prvom određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom istog člana navedeni karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), ali uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Da bi takvo ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet, tj. trajnost i višekratnost takvog ponašanja. U određenim situacijama, kao što je i konkretan životni događaj koji je bio povod višestrukog pokretanja postupaka za sudsku zaštitu od strane tužilje, dovoljan je jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Postojanje takve situacije u ovom konkretnom sporu potvrđuje i celokupno činjenično stanje utvrđeno u sprovedenom postupku. Poremećeni partnerski odnosi stranaka, te prijava nasilja tuženog od strane psihologa nadležnog organa starateljstva, predstavlja akt uznemiravanja tužilje i ugrožavanja njenog telesnog integriteta, duševnog zdravlja i spokojstva, što potvrđuje ispravnost odlučivanja nižestepenih sudova u ovom postupku porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici.

Neosnovani su navodi tuženog istaknuti u reviziji da se njegovo ponašanje ne može okarakterisati kao nasilje u porodici budući da događaj od 28.09.2018. godine predstavlja izolovani incident koji, po mišljenju tuženog, i ne sadrži akte nasilja i ne može se okarakterisati kao nasilje u porodici. Pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova potkrepljena je utvrđenim činjenicama i mišljenjem stručnog tima nadležnog Centra za socijalni rad, kako u pogledu postojanja nasilja, tako i potrebe i svrsishodnosti izricanja odgovarajućih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja.

Mere zaštite propisane su članom 198. stav 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite, kao sankcija za učinjenu povredu, ali i iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo žrtve, već i ostalih članova porodice. U konkretnom slučaju, neposredna žrtva je bivša vanbračna partnerka, ovde tužilja, ali je posredno i maloletno dete parničnih stranaka, kao očevidac događaja i konflikta roditelja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, polazeći od mišljenja Centra za socijalni rad i postojećih okolnosti iz kojih proizilazi da postoji nasilje u porodici, pravilno su pobijanom odlukom potvrđene adekvatno određene mere zaštite od nasilja u porodici u najdužem trajanju. Izrečene mere zabrane približavanja tužilji na određenoj udaljenosti i u prostor oko mesta stanovanja, kao i zabrana daljeg uznemiravanja i uzdržavanja od svakog drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje, određene su pravilnom primenom člana 198. stav 1. i stav 2. tačke 3., 4. i 5. u vezi člana 197. Porodičnog zakona, srazmerno sadržini, intenzitetu i trajanju ispoljenog nasilja. Izrečene mere zaštite neophodne su kako bi se tuženi objektivno sprečio u daljem ispoljavanju nasilničkog ponašanja, ali i za tužilju kako bi joj se obezbedio neophodan mir i spokojstvo za određeni vremenski period, budući da ista oseća strah od tuženog. One su po svojoj sadržini, kao i vremenskom trajanju, ograničene samo na odnos stranaka kao bivših vanbračnih partnera u ulozi nasilnika i žrtve. Svojim postojanjem one opominju i upozoravaju učinioca da se uzdrži od svakog budućeg, pa i najmanjeg agresivnog i neadekvatnog ponašanja.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode revizije kojima se napada postupanje nižestepenih sudova koji su odbili dokazne predloge tuženog za saslušanje određenih svedoka kao nepotrebne za činjenično razjašnjenje spornog događaja, pa je našao da su isti neosnovani jer predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude. Ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne, argumentovane i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata revizijski sud.

U većem delu navodi revizije tuženog se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i pravilnu primenu materijalnog prava sadržanog u relevantnim odredbama Porodičnog zakona.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić