Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom tuženog se konkretizovano ne navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporne katastarske parcele u katastarskoj opštini Petrovaradin tužilac je 2002. godine nasledio od majke BB. Sve tri katastarske parcele su prema planskim aktima tuženog namenjene za javne površine, saobraćajnice – ulice i faktički su u celosti privedene planiranoj nameni. Postupak eksproprijacije ovih parcela nije vođen, tužiocu nije isplaćena tržišna naknada parcela, a ona u vreme presuđenja za celokupnu površinu ovih nepokretnosti iznosi 35.498.821,08 dinara.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva za isplatu naknade, odnosno upis javne svojine tuženog na faktički eksproprisanim nepokretnostima zasnivaju na odredbama člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 58. Ustava Republike Srbije, člana 10. stavova 2. i 10. Zakona o javnoj svojini, te članova 2. stav 1. tačka 7. i 119. Zakona o putevima. Osnov za isplatu sporne naknade leži u činjenici da je zemljište privedeno faktičkki planiranoj nameni, a da je javna vlast propustila da po službenoj dužnosti sprovede propisani postupak i vlasniku nepokretnosti isplati pravičnu naknadu. Osim navedene obaveze, postoji obaveza tuženog da podnese zahtev nadležnom katastru nepokretnosti kako bi se izvršila prenamena zemljišta u javni put, pošto se se po načinu korišćenja ono i dalje vodi kao njiva 4 klase, koji upis bi potojao da je sproveden postupak eksproprijacije.

Drugostepeni sud ceni bez značaja navode žalbe da nije sa sigurnošću razjašnjenjo ko je i kada priveo zemljište planiranoj nameni, kao i da je na katastarskoj parceli .. KO Petrovaradin upisana službenost prolaza za korist okolnih parcela, pošto je faktičkim privođenjem planiranoj nameni zemljište prešlo u javnu svojinu tuženog. Visina naknade utvrđena se prema stvarnoj tržišnoj vrednosti zemljišta u vreme presuđenja, pa su ocenjeni kao neosnovani žalbeni navodi da bi tužiocu trebala pripasti naknada prema upisanom stanju za poljoprivredno, a ne građevinsko zemljište.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su usvojili u celosti postavljeni tužbeni zahtev.

Naime, u konkretnom slučaju je nesumnjivo utvrđeno, a ni revizijom nije dovedeno u sumnju da se sporne parcele namenjene za javnu saobraćajnicu u celosti koriste od strane neograničenog broja trećih lica, te da ne postoji mogućnost njihovog vraćanja u probitno stanje. Tužilac je lišen svih svojinskih ovlašćenja, nad spornim zemljištem više nema nikakvu vlast, pa kada nije sproveden postupak eksproprijacije, pravilno mu je u parničnom postupku pružena zaštita povređenog prava na imovinu.

Tuženi u reviziji ponavlja navode vezane za faktičke radnje privođenja zemljišta planiranoj nameni, odnosno kriterijume i način utvrđivanja tržišne naknade za sporne nepokretnosti, koje navode je drugostepeni sud u pobijanoj presudi iz pravilnih razloga ocenio kao neosnovane. Imajući u vidu da je drugostepeni sud na celovit način potpuno i pravilno elaborirao sva sporna pravna pitanja vezana za prava tužioca o kojima je odlučeno pobijanom presudom, Vrhovni sud upućuje na navedene razloge.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković