Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br.72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u postupku pred drugostepenim sudom, tužilac je kao poverilac 20.03.2001. godine podneo predlog za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja protiv izvršnog dužnika DP „Trikotaža Raška“ iz Novog Pazara. Izvršna isprava je presuda Privrednog suda u Kraljevu P 305/99 od 12.10.2000. godine kojom je utvrđen glavni dug poverioca od 5.598.431,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 31.03.2000. godine do isplate i određeni troškovi parničnog postupka od 208.248,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.10.2000. godine. Inače, tužba za naplatu duga u tom postupku je podneta još 02.09.1994. godine. Zakazivana su ročišta za javnu prodaju imovine dužnika koja su odlagana jer nije bilo zainteresovanih kupaca. U međuvremenu je došlo do prodaje kapitala dužnika kupcu preduzeću „Oktan-pro“ AD Fabrika konfekcije i trikotaže iz Novog Pazara, koji je na predlog izvršnog poverioca od 16.06.2003. godine, određen kao dužnik i rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I 509/01 od 26.06.2003. godine odlučeno je da se menja i predmet izvršenja određen rešenjem o izvršenju tog suda od 03.10.2001. godine. Rešenjem je određen upis rešenja o izvršenju kod Službe za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru utvrđene vrednosti katastarske parcele .., sa zgradom u KO ..., prodaja te nepokretnosti i namirenje poverioca iz iznosa dobijenog njenom prodajom. Istim rešenjem je odlučeno da otuđenje ove parcele, nakon sprovedene zabeležbe kod Službe za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru, u korist trećeg lica nema uticaja na poveriočevo pravo na namirenje iz iste. Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru Ipv 65/04 od 06.10.2004. godine, usvojeni su prigovori trećih lica, pa je ukinuto rešenje o izvršenju tog suda I 509/01 od 26.06.2003. godine i zaključak o prodaji I 509/01 od 27.07.2004. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odluku. Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I 509/01 od 11.08.2005. godine odlučeno je da se menja predmet izvršenja određen rešenjem o izvršenju tog suda I 509/01 od 03.10.2001. godine, pa je radi naplate navedenog potraživanja poverioca kao i troškova izvršenja, određena prodaja kp .., umanjena za površinu od 10,30 ari, koja je prema rešenju tog suda I 1943/95 od 08.09.1999. godine predata učesniku AA i namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom iste, a odlučeno je da otuđenje ove parcele nakon sprovedene zabeležbe u intabulacionom protokolu Opštinskog suda u Novom Pazaru u korist trećeg lica nema uticaja na poveriočevo pravo na namirenje iz iste. Pred istim sudom 25.10.2004. godine pokrenut je izvršni postupak u predmetu I 719/04 po predlogu poverioca „Eksim banka“ prema izvršnom dužniku PP „SM trade“, a potraživanje banke je bilo obezbeđeno zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti AD „Oktan - pro“, koje su i predmet izvršenja u izvršnom postupku I 509/01. Ovim upisom „Eksim banka“ je stekla svojstvo poverioca prvog reda, a rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I 509/01 od 30.03.2009. godine odlučeno je da poverilac DP „Evropa“ iz Novog Pazara, ovde tužilac, pristupa izvršenju koje je određeno rešenjem o izvršenju tog suda I 719/04 od 27.12.2004. godine, jer je tim rešenjem na istoj nepokretnosti, a na predlog poverioca „Eksim banke“ određeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja, koje je dostavljeno vodiocu intabulacionih knjiga tog suda 29.12.2004. godine radi upisa zabeležbe tog rešenja. Tokom izvršnog postupka preduzeće „Oktan - pro“ (dužnik) je promenilo naziv u Fabriku za proizvodnju konfekcije i trikotaže „Raška“. U daljem toku postupka rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru I 1382/10 (stari broj I 509/01) od 11.01.2011. godine prekinut je postupak izvršenja u predmetu poverioca PTP „Evropa“, ovde tužioca protiv dužnika Fabrike za proizvodnju konfekcije i trikotaže „Raška“ iz Novog Pazara, radi naplate novčanog potraživanja, usled nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja nad dužnikom. U vreme donošenja i dostave rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I 509/01 od 26.06.2003. godine, Služba za katastar nepokretnosti Novi Pazar nije vršila upis stvarnih prava i zabeležbe tereta za kp .. KO ..., jer je za tu parcelu, kao i druge nepokretnosti, katastar nepokretnosti kao javna knjiga, osnovan kasnije. Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St 31/2010 od 02.12.2010. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Raška“ AD iz Novog Pazara, a procenat namirenja poverilaca u prvom isplatnom redu iznosi 100%, s tim što je ovde tužilac „Evropa“ DOO iz Novog Pazara za potraživanje po presudi P 305/99 i rešenje o izvršenju I 509/01 od 26.06.2003. godine, bio u trećem isplatnom redu i namiren u ukupnom procentu od 10,011414971% i to po osnovu glavnog duga 560.482,21 dinar i troškova parničnog postupka 20.881,79 dinara, u skladu sa pravilima namirenja potraživanja u stečaju, gde se i glavni dug i kamata, koja se obračunava samo do dana otvaranja stečaja, namiruju u istom procentu.

U konkretnom slučaju, tužilac je privredno društvo koje je pokrenulo izvršni postupak pred ranije Opštinskim sudom u Novom Pazaru 2001. godine, radi prinudne naplate novčanog potraživanja koje je utvrđeno pravnosnažnom presudom i to izvršenjem na nepokretnosti izvršnog dužnika. Kako je tokom izvršnog postupka prodat kapital izvršnog dužnika, tužilac je morao da označi kupca kao novog izvršnog dužnika i prema njemu je odredio predmet izvršenja, takođe na nepokretnosti, što je sve određeno rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I 509/01 od 26.06.2003. godine. Služba za katastar nepokretnosti nije upisala zabeležbu jer se evidencija o stvarnim pravima i teretima vodila u intabulacionom protokolu tog suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, od donošenja rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I 509/01 od 26.06.2003. godine, u izvršnom postupku koji je po zakonu hitan, dalji postupak se sprovodi uz više nepravilnosti, a na štetu izvršnog poverioca. Izvršni sud je bio u obavezi da rešenje I 509/01 od 26.06.2003. godine dostavi nadležnoj službi za evidenciju nepokretnosti, što nije učinio, već je rešenje dostavljeno Službi za katastar nepokretnosti Novi Pazar, koja nije mogla da izvrši ovaj upis jer je još uvek na snazi bio katastar zemljišta u kome nisu mogla da se upisuju prava na nepokretnostima, pa ni tereti, što sudu nije moglo da bude nepoznato. Stvarna prava i zabeležbe tereta su se upisivala u intabulacioni protokol koji je vodio isti sud. Osim toga, sud u izvršnom postupku, protivno odredbama Zakona o izvršnom postupku („Sl. list SRJ“, br.28/2000, 73/2000, 71/2001), koji se primenjivao u tom postupku i u kojem nije propisano pravo na prigovor trećeg lica, odlučuje o prigovorima trećih lica i donosi rešenje Ipv br.65/04 od 06.10.2004. godine kojim usvaja prigovore trećih lica i ukida rešenje o izvršenju I 509/01 od 26.06.2003. godine i zaključak o prodaji I 509/01 od 27.07.2004. godine. U međuvremenu, drugi izvršni poverilac „Eksim banka“ pred istim sudom pokreće izvršni postupak protiv izvršnog dužnika, a potraživanja banke su bila obezbeđena zasnivanjem založnog prava na istim nepokretnostima koje su predmet izvršenja izvršnog poverioca, ovde tužioca, PD „Evropa“. Sud u tom postupku donosi rešenje I 971/04 od 27.12.2004. godine, kojim na predlog „Eksim banke“ određuje izvršenje na istoj nepokretnosti i rešenje dostavlja radi zabeležbe u javnoj knjizi 29.12.2004. godine. Ovakvim postupanjem suda u izvršnom postupku, tužilac je onemogućen da naplati svoje potraživanje pre pokretanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, pa kako njegovo pravo prvenstva nije bilo upisano u katastru nepokretnosti, odnosno u intabulacioni protokol, to tužilac u stečajnom postupku nije mogao da se namiri kao razlučni poverilac, već kao stečajni poverilac u trećem isplatnom redu i namiren je sa 10,011414971%. Usled nepravilnog primenjivanja odredaba Zakona o izvršenju (koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka) sud je bespotrebno odugovlačio izvršni postupak, nije postupao u rokovima koji su propisani članom 10. tog zakona, znao je ili je mogao znati da u vreme donošenja rešenja od 26.06.2003. godine kojim je promenjen predmet izvršenja, za područje KO Novi Pazar nije bio u primeni katastar nepokretnosti u koji mogu da se upisuju tereti, pa samim tim i pravo tužioca kao izvršnog poverioca. U cilju postupanja po članu 135. Zakona o izvršenju, kojim je bilo propisano da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi upisom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom, izvršni sud je bio u obavezi da rešenje o izvršenju dostavi službi suda koja je vodila intabulacionu knjigu, što je ekvivalent javnoj knjizi, u situaciji kada nije mogao da se realizuje upis pri Službi za katastar nepokretnosi u delu u kome se upisuju tereti. Potom je dalje nejasno kako je u drugom postupku pred istim sudom po predlogu izvršnog poverioca „Eksim banke“ određeno izvršenje na istoj nepokretnosti, u tom postupku je ovde tužilac prijavio učešće, ali je sud dostavio rešenje o izvršenju radi zabeležbe u javnoj knjizi 29.12.2004. godine koje je zavedeno u intabulacioni protokol suda. Ovakvim nepravilnim postupanjem suda u izvršnom postupku, tužiocu je prouzrokovana šteta na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima jer od 2001. godine nije mogao da naplati svoje novčano potraživanje u visini koja mu je određena pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Kraljevu P 305/99 od 12.10.2000. godine. Kako je tužilac u stečajnom postupku namiren sa 10,011414971% kao stečajni poverilac u trećem isplatnom redu, pravilno je drugostepeni sud odlučio kada je utvrdio da je tužiocu prouzrokovana šteta u visini nenamirenog potraživanja za iznos od 5.037.948,79 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.03.2000. godine do isplate i za iznos od 177.376,21 dinar na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od 12.10.2000. godine do isplate, kako je to određeno u presudi privrednog suda kao izvršnoj ispravi. Prilikom odlučivanja o odgovornosti suda za prouzrokovanu štetu, Vrhovni kasacioni sud se ne upušta u zakonitost odluka donetih u sudskom izvršnom postupku, već je utvrđeno da je sud u tom postupku nepravilno postupao, zbog čega je tužiocu prouzrokovana šteta i zato je tužena u obavezi da štetu naknadi.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

U reviziji se ukazuje da je tužilac svojim postupanjem u izvršnom postupku doprineo nastanku štete u smislu člana 192. ZOO. Međutim, ovi revizijski navodi su neosnovani, jer je tužilac tokom celog izvršnog postupka preduzimao radnje u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku koji je tada bio na snazi, a kako mu je šteta prouzrokovana, između ostalog i zbog propusta suda da sprovede izvršnu radnju na nepokretnosti upisom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, usled čega je tužilac izgubio pravo prvenstva naplate u stečajnom postupku, te kako sud nije postupao u rokovima koji su propisani članom 10. Zakona o izvršnom postupku, ovakvim postupanjem suda tužilac nije doprineo nastanku štete.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić