Protiv drugostepene presude, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba prničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, a zbog bitnih povreda postupka iz člana 374. stav 2. tač. 7. i 9. ZPP revizija se ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. GG je kao primalac izdržavanja zaključila sa tuženima kao davaocima izdržavanja ugovor o doživotnom izdržavanju 28.08.1997. godine, a zatim i dve dopune tog ugovora i to 22.02.2000. godine i 20.10.2000. godine. Primalac izdržavanja je dana 06.11.2000. godine podnela Opštinskom sudu u Lebanu tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju i njegovih dopuna, a tokom postupka je preminula dana ...2001. godine, nakon čega je postupak nastavila tužilja kao njena pravna sledbenica. Na osnovu nalaza i mišljenja Sudskog psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu od 28.12.2005. godine utvrđeno je da u vreme potpisivanja druge dopune ugovora o doživotnom izdržavanju od 20.10.2000. godine sada pok. GG nije bila sposobna za rasuđivanje, niti je bila sposobna da shvati značaj svojih dela, jer je manifestovala znake organskog duševnog oboljenja. U toku postupka, tužilja je preinačila tužbu tražeći utvrđenje da je bez pravne važnosti druga dopuna ugovora o doživotnom izdržavanju zaključena 20.10.2000. godine. Tužbu je u ovoj parnici podneo punomoćnik po punomoćju od 06.12.2000. godine, u kom momentu nije bilo sporno pitanje poslovne sposobnosti pravne prethodnice tužilje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je utvrđeno da je bez pravne važnosti Ugovor o dopuni Ugovora o doživotnom izdržavanju 3R ../00 od 20.10.2000. godine, zaključen između pravne prethodnice tužilje kao primaoca izdržavanja i tuženih kao davalaca izdržavanja.

Prema članu 56. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, za zaključenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. Članom 103. ZOO propisana je ništavost ugovora ukoliko u momentu zaključenja ugovarač nije imao poslovnu sposobnost za zaključenje ugovora, a iz člana 109. ZOO proizilazi da se na ništavost ugovora mogu pozivati sva zainteresovana lica, a to su pre svega same ugovorne strane, kao i njihovi univerzalni sukcesori.

U postupku je utvrđeno na osnovu nalaza i mišljenja Sudskog psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu da pravna prethodnica tužilje u momentu zaključenja sporne dopune ugovora o doživotnom izdržavanju od 20.10.2000. godine nije bila poslovno sposobna za zaključenje ovog ugovora, jer su se u to vreme kod nje manifestovali znaci organskog duševnog oboljenja, pa nije bila sposobna za rasuđivanje niti da shvati značaj svojih dela, iz čega proizilazi da su ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti ovog ugovora u smislu citiranih zakonskih odredaba.

Neosnovano se revizijom ukazuje da pravna prethodnica tužilje na dan podnošenja tužbe 06.11.2000. godine, kao i na dan izdavanja punomoćja advokatu 06.12. iste godine nije imala poslovnu sposobnost niti parničnu sposobnost, pa nije mogla podneti tužbu niti izdati punomoćje advokatu za zastupanje u ovoj parnici. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je pravna prethodnica tužilje preminula nakon podnošenja tužbe u ovoj parnici, pa prema tada važećem članu 212. ranijeg ZPP nije bilo zakonskih razloga za prekid postupka jer je imala advokata, niti se tada pojavilo kao sporno pitanje njene poslovne sposobnosti, nakon čega je tužilja kao naslednik preuzela parnicu. Veštačenje poslovne i parnične sposobnosti njene pravne prethodnice izvršeno je 28.12.2005. godine, kada je utvrđeno da nije bila sposobna za rasuđivanje, ali drugostepeni sud pravilno zaključuje da nema mesta odbačaju tužbe, jer je posle svoje pravne prethodnice u parnicu stupila tužilja kao njen pravni sledbenik, nakon čega je izvršila preciziranje tužbenog zahteva trežeći utvrđenje ništavosti samo druge dopune ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poslovne nesposobnosti njene pravne prethodnice. Zato se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić