Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 27327/2023
27.03.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca Gradska stambena agencija Čačak, koga zastupa Gradski pravobranilac Grada Čačka, protv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Ilić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 2888/22 od 05.06.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 2888/22 od 05.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P 1109/17 d 20.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 312.804,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.09.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 160.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 2888/22 od 05.06.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda i obavezana tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 312.804,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.09.2017. godine do isplate i troškove parničnog postupka od 238.612,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati 18.000,00 dinara

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.