Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tuženi u reviziji ukazuje na bitnu povredu propisanu odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P2 111/19 od 19.07.2019. godine, tuženi je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal.tužilje, rođene 27.06.2007. godine, plaća 10.000,00 dinara mesečno, počev od 25.03.2019. godine, pa ubuduće, dok za to budu postojali zakonski razlozi. U vreme kada je ta presuda doneta, tuženi je bio nezaposlen, a maloletna tužilja nije imala zdravstvene probleme. Od donošenja te presude, okolnosti su se izmenile utoliko što se tuženi zaposlio u ... ''...'' u ..., gde ostvaruje zaradu od 35.000,00 do 36.000,00 dinara mesečno, a, kao i ranije, živi u prizemlju roditeljske kuće sa majkom, dok njegov brat sa svojom porodicom koristi prvi sprat u istoj zgradi. Tuženi nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica, a od zarade koju ostvaruje plaća ratu kredita od 10.000,00 dinara mesečno. Maloletna tužilja pohađa sedmi razred osnovne škole i ide na privatne časove engleskog jezika i matematike koji koštaju po 800,00 dinara. Njeno zdravstveno stanje se u međuvremenu pogoršalo zbog preterane gojaznosti, tako što joj je neophodna ishrana po posebnom režimu i bavljenje sportom (ide na aerobik). Majka mal.tužilje sa tužiljom i još dvoje mal.dece živi u roditeljskoj kući i još uvek je nezaposlena kao i u vreme kada je doneta prethodna presuda. Minimalna suma izdržavanja koju kao naknadu za hranjenike, odnosno lica na porodičnom smeštaju, utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u vreme donošenja prvostepene presude iznosila je 27.046,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo obavezivanjem tuženog da, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, doprinosi izdržavanju mal. tužilje mesečnim iznosom od 14.000,00 dinara, izmenom prethodno donete odluke suda o toj obavezi tuženog.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može da smanji ili poveća ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Kriterijumi određivanja izdržavanja propisani su odredbom člana 160. istog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

U konkretnom slučaju, okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o obavezi tuženog da doprinosi izdržavanju mal. tužilje su se promenile jer je tuženi tada bio nezaposlen dok sada radi i ostvaruje mesečnu zaradu od 35.000,00 - 36.000,00 dinara, dok je mal. tužilja sada starija, izdaci za njeno školovanje su veći i ima zdravstvene probleme koje nije imala u vreme kada je prethodna odluka doneta a zbog kojih ima uvećane troškove zbog posebnog režima ishrane i bavljenja sportom. Tuženi, koji ima 39 godina, radno je sposoban i zaposlen, a nema zakonsku obavezu da izdržava druga lica, je u mogućnosti da doprinosi izdržavanju mal. tužilje mesečnim iznosom od 14.000,00 dinara, koji je neophodan za njeno izdržavanje, kako u pogledu njenih mesečnih potreba, tako imajući u vidu i minimalnu sumu izdržavanja, propisanu odredbom člana 160.stav 4. Porodičnog zakona.

Neosnovani su navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri utvrđivanju njegove mogućnosti da doprinosi izdržavanju mal. tužilje. Suprotno tome, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pri odlučivanju o zahtevu mal. tužilje za izmenu ranije odluke, pobijanom odlukom, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili sve relevantne okolnosti, najpre potrebe mal. deteta, prema njenom uzrastu i zdravstvenom stanju, koje su se u odnosu raniju odluku povećale, kao i materijalne i porodične prilike oba roditelja, a s tim u vezi i njihove mogućnosti da doprinose izdržavanju mal. tužilje. Revident u reviziji ponavlja navode isticane u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, a pravilnost odluke nižestepenih sudova, navodima revizije nije dovedena u sumnju.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić