.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2743/2020
23.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić, Danijele Nikolić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Lončar, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Đurić, Predrag Savić i Jelena Jovanović, advokati iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2136/19 od 17.10.2019. godine, u sednici održanoj 23.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2136/19 od 17.10.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2136/19 od 17.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 31062/16 od 31.10.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati 1.468.501,45 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe – 18.07.2016. godine pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 62.250,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je prigovor tuženog o presuđenoj stvari.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2136/19 od 17.10.2019. godine, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda, kao i zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pravnih pitanja koja su u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Stav sudova u pobijanim nižestepenim presudama je da se u konkretnom slučaju ne primenjuju pravila o ugovornoj odgovornosti, već pravila o deliktnoj odgovornosti za štetu zbog učinjene profesionalne – stručne greške, prilikom zastupanja tužioca u sudskom postupku od strane tuženog kao punomoćnika advokata, na osnovu čega sudovi izvode zaključak da je potraživanje zastarelo, primenom člana 376. st. 1. i 2. ZOO. Istovremeno, sudovi nalaze da tuženi nije napravio stručnu grešku, jer nije propustio da opredeli troškove spora u sudskom postupku u kome je zastupao tužioca, pa u odsustvu štetne radnje tuženi nije odgovoran i u obavezi da tužiocu nadoknadi štetu. Sadržinom revizije tužioca osporava se pravna priroda konkretnog odnosa parničnih stranaka i odluka o zastarelosti.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, imajući u vidu osnov spora, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Spor radi naknade štete po pravilima o deliktnoj odgovornosti se rešava zavisno od konkretne (pojedinačne) činjenične i pravne situacije, tako da ne postoji potreba za razmatranjem pitanja od opšteg interesa, pri čemu ni tužilac nije priložio sudske odluke kojim bi potkrepio svoje tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi, kao i da je arbitrernom primenom prava od strane nižestepenih sudova doveden u neravnopravan položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situciji. Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodna banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 10.07.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.468.501,45 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
