.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 27466/2023
22.11.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Bečeju, protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa Stevan Kosanović, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 336/23 od 04.07.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 336/23 od 04.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bečeju P2 27/23 od 10.05.2023. godine, određena je mera zaštite od nasilja u porodici prema tuženom tako što mu je zabranjeno svako dalje uznemiravanje vanbračne supruge BB iz ... . Trajanje ove mere određeno je u periodu od godinu dana, s tim da mera može biti produžena sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka i da žalba ne zadržava izvršenje.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 336/23 od 04.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba a presuda Osnovnog suda u Bečeju P2 27/23 od 10.05.2023. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o prničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, vanbračna supruga tuženog se dana 01.08.2022. godine obratila policiji u Bečeju i tom prilikom izjavila da ju je muž udario ispod oka, na način da nisu vidljive povrede da ju je muž tukao po glavi i da je gasio cigaru u predelu pupka. Dana 08.10.2022. godine tuženi je ponovio fizičko i psihičko nasilje nad svojom vanbračnom suprugom na taj način što je toga dana došao kući pod dejstvom alkohola, počeo da dira suprugu, da viče na nju i pitao je: „šta hoćeš koji kurac od mene“, na šta mu je supruga odgovorila da je ne dira nakon toga je tuženi udario pesnicom tri puta u desno oko te još dva puta u predelu glave zbog čega je počela da krvari. Šutnuo ju je dva puta u stomak, a potom je izbacio napolje. BB je nakon toga sa dvoje dece (... ćerkom i bebom od ...) otišla kod babe tuženog koja živi u istoj kući ali u drugoj sobi i u toj sobi prespavale noć. Sutradan kada je tuženi otišao na posao, BB je sa decom otišla peške do ... kod svoje majke. Tuženi je dana 12.10.2022. godine putem mobilnog telefona razgovarao sa BB i tražio da se ona vrati, počeo da joj preti i da će je opet tući kada se vide u nedelju, zbog čega je BB prekinula taj poziv i pozvala policiju. Prema tuženom je naređenjem PU Novi Sad, PS u Bečeju od 01.08.2022. godine izrečena hitna mera zabrane da kontaktira žrtvu nasilja – vanbračnu suprugu i prilazi joj u narednih 48 časova, a počev od 19,55 časova. Ta mera produžena je rešenjem Osnovnog suda u Bečeju 13.10.2022. godine na period od 30 dana. Protiv tuženog je podneta krivična prijava dana 18.10.2022. godine zbog nasilja koji je izvršio nad oštećenom BB dana 08.10.2022. godine, a povrede koje su joj nanete 08.10.2022. godine su konstatovane pregledom u Domu zdravlja Srbobran od ordinirajućeg lekara pri čemu je konstatovano da postoje lake telesne povrede u vidu hematoma ispod donjeg kapka. BB se krajem februara 2023. godine vratila kod tuženog u ..., tako da su oni obnovili vanbračnu zajednicu. U međuvremenu se porodila sa trećim detetom.
Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, polazeći od odredbe čl. 197. i 198. Porodičnog zakona, prvostepeni sud je usvojio zahtev za izdavanje zaštitne mere. Iz pribavljenog izveštaja Centra za socijalni rad Srbobran utvrđeno je da su odnosi među bračnim partnerima u izvesnoj meri poremećeni, da je bilo maltretiranja od strane tuženog prema vanbračnoj supruzi BB, te da je izricanje zaštitne mere svrsishodno u interesu žrtve nasilja. Protiv tuženog se vodi i krivični postupak. Pri tome, prvostepeni sud zaključuje da nasilje u porodici podrazumeva svako ono ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenih ophođenja i komuniciranja sa članom porodice. Imajući u vidu dva događaja koja su napred naznačena proizlazi da je tužilja bila fizički ugrožena a bilo joj je i ugroženo duševno spokojstvo. Ona se nakon tih događaja iselila iz porodične kuće, potražila zaštitu nadležnih ustanova i institucija. Potreba za preventivnim delovanjem nalagala je da sud usvoji zaštitnu meru jer tužena BB kao žrtva nasilja nije dužna da isto trpi. Imajući u vidu činjenicu da između tuženog i BB postoji želja za očuvanjem emotivne veze a koja se kasnije manifestovala obnavljanjem vanbračne zajednice života ne znači da u toku trajanja vanbračne zajednice u ranijem periodu nije bilo nasilja te da je svrsishodno usvajanje napred naznačene zaštitne mere.
Drugostepeni sud je u svemu prihvatio stanovište prvostepenog suda nalazeći da zaštitna mera pruža izvesnu mogućnost sprečavanja daljeg ili ponovnog izvršenja nasilja u porodici te da će se njome obezbediti nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja, lične bezbednosti žrtve nasilja kao i da može delovati preventivno radi sprečavanja preduzimanja drugih vidova nasilja od strane tuženog. Zaključio je da se svrsishodnost izrečene mere ne dovodi u pitanje činjenica da je prema utvrđenju prvostepenog suda u međuvremenu obnovljena zajednica života između tuženog i žrtve nasilja.
Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je usvajanje mere zaštite od nasilja u porodici opravdano i svrsishodno a sve radi sprečavanja budućeg nasilja koje bi se moglo manifestovati u nekom od oblika koji su bili preduzeti prema žrtvi nasilja od strane tuženog. Izrečena mera zaštite od nasilja u porodici može pozitivno uticati na ponašanje tuženog i sprečiti ga u daljem ponovnom izvršenju nasilja a sve u cilju nužnog obezbeđivanja zaštite fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti njegove supruge BB kao žrtve nasilja. Stoga se svrsishodnost izrečene mere ne može dovesti u pitanje pri ocenjenoj situaciji ponašanja tuženog u prethodnom periodu.
Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost donete odluke izrečene mere zaštite od nasilja u porodici jer iz izvedenih dokaza proizlazi da je opisanog nasilja bilo, da je konstatovano u medicinskoj dokumentaciji a da je utvrđeno i na osnovu izveštaja koji je pribavljen od strane nadležnog Centra za socijalni rad kao i drugih izvedenih dokaza. Činjenica da je vanbračna zajednica između žrtve nasilja i tuženog obnovljena, da između njih postoji želja za očuvanje emotivne veze ne ukazuje na činjenicu da ta okolnost može da bude merilo da nije bilo neophodno izricanje naznačene zaštitne mere. Ponašanje koje je okarakterisano kao nasilje u porodici, jasno je opisano u činjeničnom opisu radnje u presudi suda koje od strane tuženog nije opovrgnuto u toku trajanja postupka niti je dokazano da takvog nasilja nije bilo.
Imajući u vidu sve napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
