U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., kao pravnih sledbenika pokojnog tužioca DD, bivšeg iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Perković advokat iz ..., protiv tužene Gradske opštine Rakovica, koju zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7862/13 od 22.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 19.09.2019. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7862/13 od 22.10.2014. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 21526/10 od 29.08.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocima DD (sada pok.) i AA solidarno isplati na ime naknade štete iznos od 12.212.811,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 479.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7862/13 od 22.10.2014. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 21526/10 od 29.08.2013. godine u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime naknade štete isplati iznos od 12.212.811,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što su obavezani tužioci da plate tuženoj na ime troškova postupka iznos od 327.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04 i 111/09 – ZPP) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog ne ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem nadležnog organa tužene od 27.02.1989. godine sada pok. DD dodeljeno je na korišćenje neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište, katastarska parcela br. ... KO ... površine 515 m2, radi izgradnje porodične stambene zgrade. Sada pok. DD je dana 22.11.1990. godine podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju porodične stambene zgrade, uz koji je priložio svu potrebnu dokumentaciju. Rešenjem nadležnog organa tužene od 25.12.1990. godine, donetim na osnovu člana 10. tada važeće Odluke o izgradnji objekata, odobrena je izgradnja porodične stambene zgrade na predmetnoj parceli u ulici ... u .... Na osnovu izdate građevinske dozvole, sada pok. DD i tužilja AA su kao supružnici izgradili porodičnu stambenu zgradu. Inspekcijskim pregledom obavljenim 17.03.2005. godine utvrđena su oštećenja porodične stambene zgrade, kao posledica klizišta, koja su opisana u sačinjenom zapisniku. Nakon toga je rešenjem nadležnog organa tužene od 06.04.2005.godine (pravnosnažno 22.04.2005. godine), pok. DD kao vlasniku objekta zabranjeno njegovo korišćenje radi sprečavanja ugrožavanja života i zdravlja ljudi i bezbednosti okoline. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda - Odeljenje za geologiju i dokumentaciju je na zahtev sada pok. DD kojim je traženo stručno mišljenje o stabilnosti terena na k.p. ... KO ..., u dopisu od 05.02.2010. godine naveo da je teren na širem prostoru više puta geološki istraživan, da su u periodu od 1988.-1989. godine izvedena detaljna inženjersko-geološka istraživanja za sanaciju klizišta "..." u ulici ... u ... od strane preduzeća \"ĐĐ“, kojima je utvrđeno da se predmetna parcela nalazi u zoni aktivnog klizišta, ali da sekretarijat ne poseduje podatke o građevinskom projektu sanacije niti ima saznanja o eventualno izvršenoj potpunoj ili delimičnoj sanaciji klizišta na predmetnoj lokaciji. Veštačenjem putem veštaka geološke struke utvrđeno je da se, prema Katastru klizišta i nestabilnih padina za teritoriju Opštine Rakovica iz 1983. godine i geomehaničkom elaboratu iz 1989. godine, sporna parcela br. ... KO ... i tada nalazila u zoni aktivnog klizišta, da je na lokaciji ulice ... u ... došlo do pojave klizišta u proleće 1981. godine, da se proces značajnije aktivirao tokom 1989. godine, a da je u periodu od 1984. godine do 1989. godine nekoliko objekta porušeno, dok je veći broj oštećen. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke utvrđeno je da je sporni porodični stambeni objekat sada pok. DD i njegove supruge trajno nepodoban za upotrebu i da je vrednost štete 107.287 evra, što je dinarska protivvrednost od 12.212.811,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilaca, dok je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev sa stanovištem da je potraživanje tužilaca zastarelo, zbog proteka rokova iz člana 376. stavovi 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Revident u revizijskim navodima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava drugostepenog suda u pobijanoj odluci i neosnovano osporava odluku drugostepenog suda o osnovanosti istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja naknade štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, i to opšta pravila o zastarelosti potraživanja naknade prouzrokovane štete, sadržana u odredbama člana 376. stavovi 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu - ZOO). Za nastalu štetu navedeni zakon u stavu 1. pomenutog člana najpre predviđa trogodišnji subjektivni rok zastarelosti za potraživanje naknade prouzrokovane štete, vezujući taj rok za saznanje oštećenog za štetu i za lice koje je štetu prouzrokovalo (štetnika). Trogodišnji rok zastarelosti počinje da teče od momenta saznanja oštećenog za obe okolnosti. U stavu 2. istog člana predviđen je objektivni (apsolutni) rok za zastarelost potraživanja naknade štete. Ovaj rok počinje da teče, bez obzira na saznanje oštećenog za štetu i za štetnika, od momenta kada je šteta prouzrokovana. Taj rok zastarelosti navršava se kada protekne pet godina od dana kada je šteta nastala. Dakle, trogodišnji subjektivni rok zastarelosti potraživanja naknade štete se posmatra samo unutar petogodišnjeg objektivnog roka zastarelosti i isti nije pravno relevantan ako je oštećeni saznao za štetu (vrstu i obim) i za štetnika nakon isteka petogodišnjeg perioda od momenta nastanka štete.

U konkretnom slučaju, pravilno je drugostepeni sud zaključio da su sada pok. DD i tužilja AA pretrpeli štetu na svom stambenom objektu usled dejstva klizišta najkasnije 22.04.2005. godine, kada im je, nakon inspekcijskog pregleda i zapisnički konstatovanih oštećenja na objektu, pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa tužene zabranjeno njegovo dalje korišćenje iz razloga opasnosti po zdravlje i život. Tužioci su tužbu za naknadu štete podneli 10.12.2010. godine, po proteku rok od pet godina od nastanka štete, pa je zato pravilno stanovište drugostepenog suda da je nastupila zastarelost njihovog potraživanja i da je prestalo pravo da od tužene zahtevaju ispunjenje obaveze naknade štete u smislu člana 360. stav 1. ZOO. U takvoj situaciji, nakon isteka petogodišnjeg perioda od nastanka štete, neosnovano se revizijom tužilaca ističe da tek od 05.02.2010. godine teče subjektivni rok zastarelosti jer pre toga nisu znali ni za obim i visinu štete niti za odgovorno lice, s obzirom da rok iz člana 376. stav 1 ZOO teče i ističe u okviru roka propisanog stavom 2. tog člana.

Sa navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 405. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o zahtevu tužilaca za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je na osnovu člana 161. stav 1. u vezi sa članom 149. stav 1. ZPP. Tužioci nisu uspeli u postupku po reviziji i zato nemaju pravo na naknadu troškova za sastav revizije.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić