.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2749/2024
11.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2346/23 od 16.11.2023. godine, u sednici održanoj 11.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2346/23 od 16.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2346/23 od 16.11.2023. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 510/22 od 22.06.2023. godine, kojom je tuženi obavezan da tužiocu isplati 7.036.588,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; utvrđeno da je tuženi stekao pravo javne svojine u celosti na parcelama broj .. površine 154 m2 i .. obavezan da trpi da se tuženi sa ovim pravom upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti nakon pravnosnažnosti presude; tuženi obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove od 424.707,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Revizija je dozvoljena po članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik sporne dve parcele označene u izreci prvostepene presude, koje predstavljaju zemljište u građevinskom području. Planom Generalne regulacije naseljenog mesta Begeč („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 56/17) ove parcele su namenjene za javnu saobraćajnu površinu – regulaciju ulice, lokalitet je opremljen uličnim instalacijama, kanalizacijom, elektroenergetskim i gasnim instalacijama, kao i uličnom mrežom elektronskih komunikacija. Obe parcele su privedene planiranoj nameni, predstavljaju sastavne delove ulice koja nije dobila naziv, koriste se kao saobraćajnice za prolazak neograničenog broja lica. Tržišna vrednost predmetnih parcela je 2.704,30 dinara po 1 m2. Postupak eksproprijacije nije sproveden.
Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice nižestepeni sudovi nalaze da je tužbeni zahtev u celosti osnovan na osnovu odredbi članova 58. Ustava Republike Srbije i 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pošto postupak eksproprijacije nije sproveden, a tužilac je faktički lišen prava svojine jer parcele koristi neograničen broj trećih lica i ne postoji mogućnost za njihovo vraćanje u prvobitno stanje, tužilac osnovano u redovnoj parnici ostvaruje zaštitu prava na imovinu.
Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili postavljeni tužbeni zahtev.
Navodi revizije da tuženi nije preduzimao bilo kakve radnje usmerene na privođenje zemljišta planiranoj nameni, pri čemu je planovima „pokrivano“ zatečeno stanje na terenu nastalo dugogodišnjom tolerancijom nelegalne izgradnje, bez uticaja je na pravilnost i zakonitost presude u konkretnom slučaju.
Naime, činjenično je utvrđeno i revizijom nije dovedeno u sumnju da su obe sporne parcele faktički privedene planiranoj nameni za javne saobraćajnice, da su one potpuno infrastrukturno opremljene i da ih koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj, pa kako je tužilac u potpunosti lišen svih svojinskih ovlašćenja i ne postoji mogućnost vraćanja u prvobitno stanje ovih nepokretnosti, tužiocu pripada novčani iznos u visini tržišnog ekvivalenta sporne imovine.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
