Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene „BB Banka“, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 549/19 od 04.04.2019. godine, na sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 549/19 od 04.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 549/19 od 04.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 673/18 od 29.01.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli u parnici po tužbi tužilje protiv tužene, radi utvrđenja i isplate po osnovu sticanja bez osnova. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništava odredba člana 2. tačka 1. podtačka 5. Ugovora o kreditu za preuzimanje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje) broj .. od 18.08.2014.godine, što je tužena dužna trpeti i priznati. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 5.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.08.2015.godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 61.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 549/19 od 04.04.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično su usvojene i delimično odbijene žalba tužilje i tužene i presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 673/18 od 29.01.2019. godine preinačena u delu odluke o troškovima postupka na način tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 52.800,00 dinara do dosuđenih 61.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku, dok je u preostalom pobijajućem usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i preinačenom delu odluke o troškovima postupka prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje i zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je zahtevu za utvrđenje ništavosti člana 2. tačka 1. podtačka 5. Ugovora o kreditu, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačiju odluku Apelacionog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba sa zahtevom za utvrđenje ništavosti podneta je dana 15.03.2018. godine i kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 5.200,00 dinara.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost pobijanog dela ispod navedenog zakonskog limita, revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić