Viši sud u Valjevu je, rešenjem Gž 1370/23 od 06.07.2023. godine, odbio kao neosnovane, žalbe predlagača i protivnika predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Kraljevu R1 33/22 od 06.04.2023. godine.

Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, predlagači i protivnik predlagača su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg intersa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama predlagača i protivnika predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagačima za eksproprisanu nepokretnost kojoj je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, a ta promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09 ... 83/18), tako što je naknada predlagačima određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti kao građevinskog zemljišta i ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženog u odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda, po kojima, poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu navoda iz revizije predlagača, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2.tačka 5., u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82, 48/88, (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 ... 14/22) i utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kom se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim Zakonom ili drugom zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovom predmetu započet je predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 25.01.2022. godine od strane predlagača kao formalnih suparničara, na osnovu odredbe člana 205. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, čije potraživanje iznosi po 190.675,63 dinara.

Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim sporovima u kom vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sledi da revizije nisu dozvoljene na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković