.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2753/2019
27.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenka Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Papović, advokat iz .., protiv tužene BB Banke AD iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 426/19 od 26.03.2019. godine, u sednici od 27.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 426/19 od 26.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljena.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 426/19 od 26.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 797/2018 od 24.01.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništava i ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o kreditu od 04.02.2016. godine, kojom je predviđeno da se korisnik obavezuje da pre puštanja kredita u tečaj banci plati fiksnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u visini od 3,5% od iznosa odobrenog kredita. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je ništava i ne proizvodi pravno dejstvo odredba Ugovora o kreditu od 20.06.2016. godine o isplati fiksne naknade za obradu kreditnog zahteva banci u visini od 2,50% od iznosa odobrenog kredita. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba Ugovora o kreditu od 25.04.2017. godine o obavezi korisnika na uplatu fiksne naknade za obradu kreditnog zahteva u visini od 2% od iznosa odobrenog kredita. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da tužilji isplati ukupan iznos od 19.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose, na način naveden ovim delom izreke. Stavom šestim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.340,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 426/19 od 26.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda odredaba parničnog postupka i iz razloga propisanih članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11,55/14). Naime, nižestepene presude u skladu su sa pravnim stavom usvojenim na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine, prema kome banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojim se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita, ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. S obzirom na navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
U tužbi od 19.04.2018. godine, radi utvrđenja i isplate, vrednost predmeta spora označena je na 19.250,00 dinara.
S ozbirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. st. 1. i 4. ZPP a članom 479. stav 6. propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
