U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi u reviziji da presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama upućuju na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja ne predstavlja razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka u smislu odredbe člana 407. stav 3. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je otac tužene rođene ... godine i pravnosnažnom presudom prvostepenog suda P2 174/18 od 06.03.2020. godine obavezan je da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužene plaća mesečno 25% od zarade koju ostvaruje kod poslodavca „...“ ... počev od 31.05.2018. godine pa udubuće. Tužilac je rođen ... godine i po struci je ... . U vreme donošenja prethodne sudske odluke, kao i sada, živi u istoj kući. Ne plaća komunalne usluge od septembra 2021. godine. Trenutno je bez posla, a ugovor o radu mu je otkazan na osnovu njegove pismene izjave koju je kao zaposleni dao poslodavcu, pa mu je rešenjem o prestanku radnog odnosa zbog otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog od 31.03.2022. godine prestao radni odnos sa danom 31.03.2022. godine. U periodu dok je bio zaposlen zarada mu je bila ista kao i 2020. godine, sa povremenim smanjenjem zbog smanjenog obima rada. Tužilac planira da ide na privremeni rad u ..., na osnovu ugovora koji je potpisao sa firmom „...“ sa sedištem u ..., čim dobije radnu vizu. U novoj firmi mesečna zarada će iznositi od 1.500 do 1.700 evra. Nema zakonsku obavezu izdržavanja u odnosu na druga lica, ali tuženoj posle aprila 2022. godine nije isplatio zaostale rate na ime izdržavanja, zbog čega se vodi krivični postupak. U vreme donošenja prethodne sudske odluke tužena je imala ... godina, a od septembra 202... godine pohađa ... razred osnovne škole. Živi zajedno sa majkom u porodičnoj kući svoje babe u ..., sa babom, polusestrom i majkom. Baba tužene je porodični penzioner sa penzijom od oko 15.000,00 dinara. Majka tužene zaradu ostvaruje povremenim poslovima u vidu ... . Lošeg je zdravstvenog stanja zbog problema sa kičmom. Ostvaruje oko 12.000,00 - 15.000,00 dinara mesečno, a osim obaveze izdržavanja u odnosu na tuženu ima zakonsku obavezu izdržavanja u odnosu na stariju ćerku. Porodica živi od povremenih prihoda koje ostvaruje zakonska zastupnica tužene, penzije koju ostvaruje baba i izdržavanja koje daje tuženi.

Nižestepeni sudovi su zaključili da su se od donošenja ranije presude izmenile okolnosti, i to tako što je tužena sada starija i krenula je u školu pa su samim tim su se njene potrebe povećane. Ima značajne izdatke u pogledu kupovine udžbenika i školskog pribora, bavi se vannastavnim aktivnostima – folklorom, što iziskuje dodatne troškove. U međuvremenu su se izmenile okolnosti i na strani majke tužene, jer ona zbog lošeg zdravstvenog stanja zbog problema sa kičmom ostvaruje manje prihode. I na strani tuženog su se izmenile okolnosti, jer sada više nije u radnom odnosu, ali očekuje bolji poslovni angažman u inostranstvu.

Prvostepeni sud je, polazeći od toga da tužilac više nije u radnom odnosu pa je prethodna odluka neizvršiva, jer je određena u procentualnom iznosu od zarade koju je ostvarivao u preduzeću u kome više ne radi, usvojio tužbeni zahtev i obavezao tužioca da doprinosi izdržavanju tužene iznosom određenim u nominalnom iznosu od 17.000,00 dinara mesečno, s obzirom da je utvrdio potrebe tužene od 34.000,00 dinara mesečno.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu izmene odluke o izdržavanju tužene, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev navodeći da će tužiocu u novoj firmi zarada biti povećana 300% u odnosu na zaradu koju je ostvario u firmi „....“ d.o.o. kada je plaćao 25% od zarade, što je iznosilo 18.000,00 dinara, a ožalbenom presudom je taj iznos smanjen na 17.000,00 dinara, te da tužilac do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom nije stupio na rad kod novog poslodavca, niti je počeo da ostvaruje zaradu iz radnog odnosa, pa je pravilno prvostepeni sud, po nalaženju drugostepenog suda, obavezao tužioca da doprinosi izdržavanju maloletne ćerke u nominalnom iznosu, jer bi obaveza izdržavanja, utvrđena u procentualnom iznosu bila neizvršiva i to bi bilo suprotno njenom najboljem interesu.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi u ovom sporu pravilno su primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Odredbom člana 160. istog zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu sud vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1), potrebe poverioca zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (stav 3). Ako je poverilac izdržavanja dete visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162. stav 3). Odredbom člana 164. Zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Od donošenja presude Osnovnog suda u Velikoj Plani P2 174/18 od 06.03.2020. godine do podnošenja tužbe u ovom sporu promenile su se okolnosti koje opravdavaju izmenu te odluke u skladu sa članom 164. Porodičnog zakona. Kod tužilje i tuženog došlo je do promene životnih okolnosti i ekonomskih mogućnosti koje su relevantne za utvrđivanje visine doprinosa tužioca u izdržavanju tužilje. Tužilja je u septembru 202... godine pošla u ... razred, pa su joj povećane potrebe ne samo zbog proteka vremena, nego i zbog činjenice da ima značajne izdatke za kupovinu udžbenika i školskog pribora, te da ostvaruje i vannastavne aktivnosti primerene svom uzrastu. Mogućnosti tužioca da doprinosi izdržavanju tužene su bitno umanjene zato što više nije u radnom odnosu kod poslodavca „...“ ... pa je prethodna odluka suda neizvršiva, s obzirom da je obaveza tuženog određena u procentualnom iznosu od zarade koju je ostvarivao u preduzeću u kome više ne radi. Zbog toga nije u interesu maloletnog deteta da izdržavanje bude određeno u procentualnom iznosu.

Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje da je tužilac sam naveo da u novoj firmi ostvaruje zaradu od 1.500 do 1.700 evra. Tužilac do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom nije stupio na rad kod novog poslodavca, niti je počeo da ostvaruje zaradu iz radnog odnosa, suprotno navodima u reviziji.

Nisu osnovani ni navodi u reviziji da je dosuđeno izdržavanje u nominalnom iznosu od 17.000,00 dinara ispod minimalne sume izdržavanja, koja predstavlja naknadu za hranjenike i lica na porodičnom smeštaju, iako tužilac u novoj firmi sada zarađuje daleko iznad minimalne i prosečne zarade u Republici Srbiji. Tužilac u trenutku zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije zasnovao radni odnos kod novog poslodavca, a kada se tužilac zaposli i počne da ostvaruje veću zaradu, tužena će biti u mogućnosti da traži izmenu odluke o visini doprinosa za izdržavanje, na osnovu člana 164. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu mogućnosti tužioca kao dužnika ove obaveze i mogućnosti zakonske zastupnice maloletne tužene, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne ćerke iznosom od 17.000,00 dinara mesečno, dok će preostali iznos do punog zadovoljenja potreba tužene snositi majka, delimično novčanim davanjem, a delimično svakodnevnom brigom i staranjem o tuženoj.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Milanka Ranković