Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko Gavrilović advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2089/19 od 08.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 30.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2089/19 od 08.10.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2089/19 od 08.10.2019. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 254/19 od 10.07.2019. godine, u pobijanom delu usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji isplati iznos kao u izreci, sa zateznom kamatom određenom u ovom delu izreke prvostepene presude i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 2089/19 od 08.10.2019. godine navedena prvostepena presuda u ožalbenom delu je preinačena i zahtev tužilje za isplatu dosuđenog iznosa kao stečenog bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan, a tužilja obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje, sa zahtevom za naknadu troškova za sastav revizije.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda, u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalog primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.

Osim toga, Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda, donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno, zbog čega je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO, kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP u kome nije dozvoljena revizija po članu 479. stav 6. ZPP, pa nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 1. ZPP. Tužilja nije uspela u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, a troškovi tuženog za sastav odgovora na revizju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić