Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 354/22 od 29.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njegovog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Navodi revizije kojima se osporava visina štete u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog suda opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana (u usvajajućem delu odluke o kamati na glavni dug).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila radnik „Jugobanke“ AD Beograd, nad kojom je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 22/02 od 03.01.2002. godine otvoren stačejni postupak. U ovom stečajnom postupku, tužilji je kao stečajnom poveriocu drugog isplatnog reda utvrđeno konačno potraživanje od 26.332,83 dinara na ime glavnog duga (izostale zarade) i od 38.827,21 dinara na ime kamate na glavni dug obračunate do dana 30.06.2013. godine primenom konformnog metoda (koja je umanjena za delimičnu isplatu izvršenu kroz četiri delimične deobe stečajne mase). Tužilja u stečajnom postupku nije naplatila ovo svoje potraživanje. U pogledu strukture kapitala iz spiska akcionara „Jugobanke“ AD Beograd sa učešćem preko 51% u ukupnoj vrednosti akcijskog kapitala na dan 05.07.2001. godine, utvrđeno je da se radi o privrednom društvu sa većinskim društvenim kapitalom, koje je pod kontrolom države. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 363/21 od 19.02.2021. godine donetim po prigovoru tužilje, utvrđeno je da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 59/10 i naloženo je postupajućem stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca preduzme neophodne mere i radnje u cilju okončanja stečajnog postupka, kao i da u roku od 30 dana izvesti predsednika suda koje su konkretne mere preduzete.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Naime, tužena odgovara za štetu kada tužilac kao bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilja svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u utvrđenom iznosu glavnog duga od 26.332,83 dinara, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužilje i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Iz izloženih razloga nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu odluke za glavni dug, zbog čega je primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete u delu odluke o kamati, obračunatoj u kapitaliziranom iznosu koja čini deo glavnog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je u stečajnom postupku priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 65.160,04, u koje je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata. Obračun ove kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja zaključka kojim je tužilji priznato potraživanje, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga poverioca, ovde tužilje, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nije bilo izmene zaključaka.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužilji naknadi štetu u iznosu njenog nenamirenog potraživanja od 65.160,04 dinara, koje je utvrđeno na dan 17.06.2022. godine (dan sastavljanja izveštaja poverenika stečajnog upravnika „Jugobanke“ AD Beograd u stečaju). Drugostepeni sud je prihvatio stanoviše prvostepenog suda, a u obrazloženju pobijane presude nije posebno cenio žalbene navode, koji navodi se osnovano ističu i u reviziji, da je potraživanje tužilje bilo nužno korigovati u delu obračunate zakonske zatezne kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda (preračunati je primenom prostog interesnog računa).

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog suda, zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U konkretnom slučaju se ne može primeniti obračun zakonske zatezne kamate primenom konformne metode, već primenom metode prostog interesnog računa, prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, zauzetog nakon odluke Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine kojom je utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07... 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je, po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Dakle, obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Saglasno navedenom, odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa i to za period od dana dospelosti potraživanja utvrđenih pravnosnažnim presudama protiv dužnika do dana otvaranja postupka stečaja.. U konkretnom slučaju to nije učinjeno u postupku stečaja.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu cenili pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate u kapitaliziranom iznosu na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u konkretnom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Beogradu, odnosno od stečajnog upravnika da izvrši obračun zakonske zatezne kamate u odnosu na tužilju od dana dospelosti njenog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog interesnog računa i o tome sačiniti izveštaj.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pouzdano utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163.stav 4. ZPP.

Sledom navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, s obzirom da ova procesna radnja nije bila nužna za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković