U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Predrag Savić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., koje zastupa punomoćnik Milan Carić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 377/23 od 13.07.2023. godine, u sednici veća održanoj 18.07.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 377/23 od 13.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 377/23 od 13.07.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 5177/19 od 29.09.2022. godine, kojom je utvrđeno da je sudsko poravnanje zaključeno između tuženog BB i VV pred Osnovnim sudom u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu u predmetu 3R 11/2016 ništavo i obavezani su tuženi da tužilji solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 114.400,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u granicama ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koje Vrhovni sud pazi o službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, u smislu člana 407. stav 2. tačka 2. istog Zakona. 

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi su bračni drugovi, koji su dana 02.02.2016. godine pred Osnovnim sudom u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu u predmetu 3R 11/2016 zaključili poravnanje kojim je utvrđeno da je tužena po osnovu bračne tekovine – sticanja u braku kao i posebne imovine, koju je stekla pre zaključenja braka, vlasnik nepokretnosti upisane u LN br. .. KO ... i to kat. parc. .., ... njive površine 0.07.84 ha, kao i stambenog objekta izgrađenog na toj parceli površine 248 m2 sa udelom od ¾ idealna dela. Ovu nepokretnost tuženi BB je nasledio od svoje sada pok. majke, a ona je prethodno nasledila te nepokretnosti od svog supruga.

Između tužilje i tuženog BB vodilo se više parničnih postupaka proisteklih iz zaključenog ugovora o zajedničkoj izgradnji nepokretnosti u ulici ... broj .. od 13.12.2007. godine u kojima je tuženi obavezan pravnosnažnim presudama da tužilji naknadi sudske troškove. S obzirom da troškovi nisu isplaćeni dobrovoljno, tužilja je pokrenula izvršne postupke koji su se vodili najpre pred Prvi osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I 14964/12, da bi kasnije postupak bio nastavljen pred javnim izvršiteljem. Takođe, tužilja je pokrenula izvršni postupak u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I 6133/13 u kome je određeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja po osnovu pravosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 76777/10 od 18.11.2011. godine, na celokupnoj imovini izvršnog dužnika BB. Deo tužiljinog potraživanja namiren je 2014-2015. godine, ali je deo ostao nenamiren, što među stranakama nije bilo sporno.

U trenutku kada je zaključeno sporno sudsko poravnanje protiv tuženog BB je vođen izvršni postupak radi namirenja potraživanja tužilje, a tuženi je navedenim poravnanjem otuđio deo svoje nepokretne imovine iz koje bi tužilja mogla da namiri svoje potraživanje. Osim toga, tuženi su pre zaključenja spornog poravnanja, dana 05.07.2012. godine, 22.02.2013. godine i 15.07.2013. godine zaključili ugovore o fizičkoj deobi imovine po osnovu bračne tekovine, u vreme kada su već doneta pomenuta rešenja o sprovođenju izvršenja.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev, a drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu, a za svoje odluke dali su dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Pravilno su sudovi zaključili da je prava namera tuženog BB, prilikom zaključenja spornog poravnanja, bilo osujećenje tužilje da naplati svoja potraživanja u izvršnim postupcima koje je ranije pokrenula, te da je osnov ugovorene obaveze nedopušten, a zaključeno sudsko poravnanje je ništavo, u smislu odredbi Zakona o obligacionim odnosima navedenih u obrazloženju nižestepenih presuda.

Suprotno navodima revizije sudovi su pravilno zaključili da je tuženi BB spornim poravnanjem preneo svoj udeo u bračnoj tekovini na tuženu VV, da bi osujetio potraživanje tužilje, jer je sudsko poravnanje zaključeno nakon što je tužilja pokrenula izvršne postupke protiv tuženog – radi naplate svojih potraživanja.

U reviziji se ponavljaju navodi žalbe koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane, s tim što se ti navodi odnose na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, koje zakonom nije propisano kao revizijski razlog i ne može se pobijati u reviziji. Tuženi su sami odredili doprinos u sticanju bračne tekovine i zaključili poravnanje, ali je bitna činjenica za donošenje odluke u ovoj parnici da je tuženi BB ovim poravnanjem otuđio deo svoje imovine, iako je znao da tužilja protiv njega vodi izvršne postupke radi naplate svojih potraživanja, na koji način je osujetio tužilju da ta potraživanja naplati.

Vrhovni sud je imao u vidu i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković