Prema utvrđenom činjeničnom stanju presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 468/2016 od 25.10.2016. godine razveden je brak majke tužilje i tuženog, a maloletna tužilja, koja je rođena ... godine poverena je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženi kao otac obavezan da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 6.000,00 dinara mesečno i uređen model viđanja deteta sa ocem. Maloletna tužilja živi sa majkom i majčinim roditeljima, u stanu majčinog oca, za koji su troškovi komunalnih usluga oko 25.500,00 dinara koji zajedno snose tužiljina majka i njeni roditelji. Majka, koja je rođena ... godine, je zaposlena kao ... i mesečno zarađuje između 32.000,00 i 37.000,00 dinara pri čemu od bakšiša zaradi još 10.000,00 dinara mesečno. Nema drugih prihoda, ali je korisnik gotovinskog kredita čija je mesečna rata 4.500,00 dinara i koja obaveza ističe februara 2023. godine i ima izdatak za mobilni telefon 5.000,00 dinara mesečno. Majčini roditelji su penzioneri sa penzijama od po oko 36.000,00 dinara mesečno, pri čemu od aprila do septembra najčešće borave u selu kada troškove stanovanja snosi samo tužiljina majka. Tuženi je rođen ... godine i 2021. godine je zasnovao novu bračnu zajednicu u kojoj je dobio ćerku ... godine i sa kojima živi u kući svojih roditelja u selu u Opštini ... . Troškovi za komunalne usluge za kuću u kojoj žive su oko 22.000,00 dinara mesečno, a za grejanje zimi plaćaju između 32.000,00 i 34.000,00 dinara. Njegovi roditelji su penzioneri i njihova ukupna penzija je 37.000,00 dinara. Supruga zarađuje oko 44.000,00 dinara mesečno s obzirom da se nalazi na porodiljskom odsustvu, a za hranu četvoro odraslih mesečno se izdvoji 32.000,00 dinara. Poseduje automobil kao i njegova supruga. Zaposelen je i mesečno zarađuje oko 87.000,00 dinara, a na ime troškova prevoza isplaćuje mu se mesečno 7.260,00 dinara. Za potrebe druge ćerke, mesečno se izdvaja oko 33.000,00 dinara. Maloletna ćerka AA ima mesečne potrebe na ime ishrane, obuće, odeće, higijene, udžbenika, školskog pribora, užine, mobilnog, letovanja i super kampa, koji ukupno iznose oko 39.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i imajući u vidu da je minimalna suma izdržavanja u smislu člana 160. stav 4. Porodičnog zakona oko 39.000,00 dinara, nižestepeni sudovi su ocenili da su se saglasno članu 164. Porodičnog zakona stekli uslovi za izmenu visine izdržavanja određene sudskom odlukom od 25.10.2016. godine povećanjem obaveze tuženog ocenjujući da tuženi ima mogućnosti da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne AA plaća mesečno iznos od 20.000,00 dinara počev od 15.12.2021. godine kao dana podnošenja tužbe.

Po oceni Vrhovnog suda promenile su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini doprinosa za izdržavanje maloletne ćerke u smislu člana 164. Porodičnog zakona koji opravdavaju povećanje visine izdržavanja. Od donošenja ranije odluke 2016. godine izmenjene su okolnosti na strani tužilje u tom smislu što je tada bila mlađeg uzrasta, što je u međuvremenu pošla u školu, pa su tada njene potrebe bile znatno manje nego kada je ... godina starija jer se potrebe koje se ogledaju u ishrani, odevanju, higijeni, obrazovanju, stanovanju i razonodi povećavaju se uzrastom deteta. Naime, pravilno su nižestepeni sudovi primenom odredbi članova 160. do 163. Porodičnog zakona utvrdili potrebe maloletne tužilje koje su uslovljene njenim godinama i potrebom za obrazovanjem, kao i mogućnosti dužnika izdržavanja koje su uslovljene njihovim prihodima, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarada, njihovim godinama života i radnom sposobnošću prema njihovim ličnim potrebama kao i činjenicom da je tuženi u međuvremenu zasnovao novu bračnu zajednicu i dobio još jednu ćerku.

Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i primenjujući na njih kriterijume za određivanje izdržavanja, ovaj sud smatra da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tuženi u mogućnosti da na ime svog doprinosa za izdržavanje svoje maloletne ćerke plaća 20.000,00 dinara mesečno. Dosuđenim izdržavanjem obezbeđuju se životni i zdravstveni uslovi za pravilan i potpun razvoj maloletne AA, a istovremeno se ne ugrožava egzistencija samog tuženog kao dužnika izdržavanja naročito imajući u vidu da je tuženi doprinosio izdržavanju maloletne ćerke iznosom koji je daleko ispod zakonskog minimuma (6.000,00 dinara).

Neosnovani su navodi revizije tuženog da sud nije pravilno utvrdio njegove materijalne mogućnosti obzirom na to da su nižestepeni sudovi pravilno cenili činjenice da je tuženi u redovnom radnom odnosu na neodređeno vreme, da po izveštaju privrednog društva u kome je zaposlen njegova mesečna zarada je oko 87.000,00 dinara i da mesečno prima 7.260,00 dinara na ime troškova prevoza kao i da je u međuvremenu stekao i obavezu izdržavanja drugog maloletnog deteta ali da ga to ne oslobađa od obaveze da doprinosi izdržavanju svoje ćerke maloletne AA, ovde tužilje jer je u obavezi da angažuje sve mogućnosti i uloži dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva kako za svoje tako i za izdržavanje svoje dece što je njegova zakonska obaveza koje se, shodno članu 167. stav 2. Porodičnog zakona ni pod kojim uslovima, ni u kakvoj teškoj materijalnoj životnoj situaciji ne može osloboditi. Ostala sredstva za izdržavanje maloletne AA obezbediće njena majka koja je to i do sada činila, a kojoj se u doprinos za izdržavanje uračunava i svakodnevni rad i staranje da detetu obezbed uslove za pravilan rast i razvoj.

Revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava bili su isticani i u toku ovog postupka a svoje odluku o osnovi i visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje nižestepeni sudovi su obrazložili dovoljnim i valjanim razlozima koje prihvata i Vrhovni sud zbog čega ih posebno ne obrazlaže u smislu člana 414. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković