OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove celog parničnog postupka u iznosu od 113.034,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 756/19 od 03.08.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da su apsolutno ništave odredbe ugovora o stambenom kreditu zaključenog 30.12.2013. godine i to odredba člana 2. stav 1. u delu koji glasi: „plati naknadu za obradu i administriranje kreditnog zahteva u iznosu iz člana 5. stav 1. alineja 2. tog ugovora na označeni račun banke“, kao i odredba člana 5. stav 1. tačka 2. ugovora koja glasi: „da pre puštanja sredstava kredita u tečaj banci plati na ime fiksne naknade za obradu i administriranje kreditnog zahteva iznos u visini 1% obračunat na osnovicu koja predstavlja iznos odobrenog kredita primenom srednjeg kursa za evro iz kursne liste NBS važeće na dan obračuna sa dospećem za plaćanje na dan puštanja sredstava kredita u tečaj“. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 20.656,00 dinara na ime neosnovane naplate naknade na ime obrade kredita, sa zakonskom zateznom kamatom prema Zakonu o zateznoj kamati od 04.01.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da su apsolutno ništave odredbe ugovora o stambenom kreditu zaključenog 30.12.2013. godine i to odredba člana 1. stav 4. i 5. koje glase: „kredit koji je predmet ovog ugovora je osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita“ i „Korisnik kredita je prilikom podnošenja zahteva za kredit uplatio na račun banke sa pozivom na označeni broj fiksnu proviziju u iznosu od 30 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru iz kursne liste NBS važeće na dan uplate na ime provizije za obradu zahteva od strane Nacionalne korporacije koji banka transferiše Nacionalnoj korporaciji“. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 36.148,00 dinara na ime neosnovane naplate provizije na ime premije osiguranja kod NKOSK, sa zakonskom zateznom kamtom prema Zakonu o zateznoj kamati od 04.01.2014. godine do isplate. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 3.442,00 dinara na ime neosnovane naplate naknade na ime administrativnih troškova podnošenja zahteva za osiguranje kod NKOSK, sa zakonskom zateznom kamatom prema Zakonu o zateznoj kamati od 24.12.2013. godine do isplate. Stavom šestim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 632/20 od 23.10.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena. Odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na odbijajući deo tužbenog zahteva tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa pozivom na odredbu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana kao korisnika finansijskih usluga.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je sa tuženom bankom zaključio ugovor o stambenom kreditu 30.12.2013. godine, kojim je banka odobrila namenski kredit za kupovinu stana u iznosu od 18.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj. Prema članu 1. stav 4. Ugovora, kredit je osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, a prema članu 1. stav 5. korisnik kredita je prilikom podnošenja zahteva za kredit uplatio na račun banke fiksnu proviziju u iznosu od 30 evra u dinarskoj protivvrednosti, na ime provizije za obradu zahteva kod Nacionalne korporacije koji banka transferiše Korporaciji. Pored toga, korisnik kredita se obavezao da pre puštanja kredita u tečaj plati banci na ime fiksne naknade za obradu i administriranje kreditnog zahteva iznos od 1% obračunat na osnovicu koja predstavlja iznos odobrenog kredita, primenom srednjeg kursa evra iz kursne liste NBS važeće na dan obračuna (član 5. stav 1. tačka 2. Ugovora) i utvrđena je efektivna kamatna stopa na dan zaključenja ugovora od 5,94% (član 3. Ugovora). Ugovoreno je da se kredit pušta u tečaj nakon što korisnik kredita plati naknadu za obradu i administriranje kreditnog zahteva u iznosu iz člana 5. stav 1. alineja 2. ugovora. U pregledu bitnih elemenata otplate kredita (od 03.01.2014. godine), navedeni su podaci koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope (ukupan iznos naknada i drugih troškova koje klijent treba da plati u toku odobravanja i realizacije ugovora o kreditu u apsolutnom iznosu od 2.209,47 dinara), zatim su navedeni podaci koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope u koje spada premija osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, pri čemu je kao instrument obezbeđenja kredita navedeno: osiguranje kredita kod NKOSK. Tužiocu je u Osnovnim podacima o kreditu od 03.01.2014. godine (tačka 14.) prezentovan instrument obezbeđenja kredita (pored ostalog) osiguranje kredita kod NKOSK. Tužena banka je sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita zaključila ugovor o regulisanju međusobnih obaveza u poslovima osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita kojim su regulisane međusobne obaveze i predviđeno da će korporacija osigurati kredite koje banka odobrava fizičkim licima ukoliko banka ispuni uslov iz ugovora odnosno plati premiju osiguranja. Nacionalna korporacija je izdala polisu osiguranja broj ... dana 11.02.2014. godine za osiguranje tužiočevog kredita. Veštačenjem je utvrđeno da ukupan iznos troškova kredita iznosi 60.246,83 dinara na dan puštanja kredita u tečaj 03.01.2014. godine, da je tužilac istog dana platio banci 20.656,00 dinara na ime naknade za obradu kredita, zatim 3.442,67 dinara na ime fiksne provizije za obradu zahteva od strane NKOSK i 36.148,00 dinara na ime premije osiguranja kredita kod navedene Korporacije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev zaključujući da su ništave odredbe ugovora o kreditu koje se odnose na naknadu za obradu i administriranje kreditnog zahteva, dok odredbe koje se odnose na troškove povodom ugovora o osiguranju kredita kod NKOSK (koje je tužena banka prenela na tužioca kao korisnika kredita), nisu ništave jer su tužiocu ovi troškovi prezentovani na transparentan način u odredbama ugovora (član 1. stav 4. i 5.), kao i dokumentima koji prate ugovor. Tužilac je odabrao kredit koji je osiguran kod NKOSK i troškovi povodom osiguranja su ugovoreni na jasan i dozvoljen način bez dovođenja tužioca u zabludu oko iznosa i predmeta za koji se plaća naknada.

Drugostepeni sud je prihvatio izneto stanovište prvostepenog suda, nalazeći da su tužiocu u Obaveznim elementima koji čine sastavni deo zaključenog ugovora o kreditu jasno prezentovani iznosi jednokratne premije osiguranja kod NKOSK i naknade za obradu zahteva kod iste korporacije.

Prema članu 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima i to ako cilj povređenog pravila ili zakon ne upućuju na nešto drugo i na ništvost se po članu 109. pazi po službenoj dužnosti.

Po članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Ugovor o kreditu se zaključuje u pismenoj formi što znači da se u pisanom tekstu ugovora mora utvrditi iznos kreditnih sredstava, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita (član 1066. navedenog zakona).

Pravo banke da obračunava troškove i naknade povodom zaključenja ugovora o kreditu proizilazi iz člana 43. Zakona o bankama, kojim je predviđena mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga. Ovo pravo banke je regulisano i podzakonskim aktima i to Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Službeni glasnik RS“ broj 65/11) koja je doneta na osnovu odredaba Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“ beoj 36/11 i 139/14) koji se primenjuje od 05.12.2011. godine, pa tako i u konkretnom slučaju s obzirom da je predmetni ugovor o kreditu zaključen 30.12.2013. godine.

Navedenim Zakonom regulisano je informisanje korisnika u predugovornoj fazi i obuhvata uslove i način oglašavanja kreditnih usluga i obaveštavanje korisnika u predugovornoj fazi, a zasnovano je na jednom od osnovnih načela zaštite korisnika (pravo korisnika na informisanje) iz člana 5. tačka 3. zakona. Kada je za zaključenje ugovora o kreditu, obavezno i zaključenje ugovora o sporednim uslugama (naročito ugovora o osiguranju), a pri tom se cena sporedne usluge ne može odrediti unapred - postojanje takve obaveze iskazuje se jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope (član 16. stav 1.). Pored toga, po članu 17. stav 1. obaveštavanje korisnika kredita u predugovornoj fazi obuhvata obavezu banke da korisniku pruži informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o kreditu za koji je pokazao interesovanje (u daljem tekstu: ponudu), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu. Po članu 17. stav 4. ponuda se ispisuje na propisanom obrascu i sadrži (između ostalog) efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati, odnosno koji treba da mu se isplati a prikazan je na reprezentativnom primeru u kome su naznačeni svi elementi na osnovu kojih je taj iznos obračunat (tačka 8.), kao i vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi – periode u kojima će se menjati i način izmene (tačka 10.). Ponuda mora da sadrži i eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o kreditu (ugovora o osiguranju i dr.) kada je to zaključivanje obavezno radi dobijanja kredita pod uslovima iz oglasa (tačka 12.), kao i sredstva obezbeđenja (tačka 15.).

Saglasno navedenim zakonskim odredbama u Odluci NBS („Službeni glasnik RS“ broj 65/11), propisan je izgled i sadržina obrazaca koji se uručuju korisniku, pa je banka dužna da korisniku kredita pre zaključenja ugovora uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu (tačka 12.) i da korisniku kredita uz zaključen ugovor uruči pregled obaveznih elemenata tog ugovora i plan otplate kredita sačinjene na odgovarajućim obrascima (tačka 13.). Prema sadržini navedenih obrazaca, u okviru troškova kredita moraju biti prikazani visina efektivne kamatne stope i ukupan iznos koji će korisnik platiti tokom otplate, kao i vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika.

Shodno tome, ugovor o kreditu može sadržati obavezu korisnika kredita da plati premiju osiguranja i naknadu za obradu zahteva za osiguranje kod NKOSK ali ova obaveza mora biti jasno predočena korisniku kredita u predugovornoj fazi (ponuda), iskazivanjem ove vrste troškova kredita i njegovog procentualnog ili nominalnog iznosa u ponudi.

Suprotno stanovištu nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne može se govoriti o potpunom informisanju klijenta u predugovornoj fazi, kada korisniku kredita (u obrascu ponude) nije jasno predočena obaveza plaćanja naknade za obradu zahteva za osiguranje i premije osiguranja kod NKOSK, iskazivanjem vrste i visine ovih troškova. Naime, prema utvrđenom činjeničnom stanju predmetni ugovor je zaključen 30.12.2013. godine, a tek posle zaključenja ugovora tužiocu je u Osnovnim podacima o kreditu (od 03.01.2014. godine) prezentovan instrument obezbeđenja kredita (osiguranje kredita kod NKOSK), ali ne i procentualni ili nominalni iznos ove vrste troškova kredita. Iznosi na ime ove vrste troškova kredita označeni su u izjavi o drugim nebankarskim troškovima, koju je tužilac potpisao 03.01.2014. godine (posle zaključenja ugovora).

Osim toga ni ugovorne odredbe ne sadrže jasnu i nedvosmislenu obavezu korisnika kredita da plati premiju osiguranja kod NKOSK u smislu člana 19. stav 1. tačka 12. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Navedenom odredbom propisano je da ugovor o kreditu sadrži kao obavezne elemente, vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.), kao i vrste sredstava obezbeđenja, mogućnost za njihovu zamenu tokom perioda otplate kredita, kao i uslove aktiviranja tih sredstava u slučaju neizmirivanja obaveza (tačka 13).

Prevaljivanje ove vrste troškova na teret korisnika kredita moguće je samo pod uslovom da je ova obaveza jasno predočena korisniku kredita u predugovornoj fazi (ponuda), a samim tim i u ugovoru o kreditu. Kako je izostalo obaveštavanje korisnika kredita u predugovornoj fazi o obavezi da plati premiju osiguranja i naknadu za obradu zahteva za osiguranje kod NKOSK (pravo na informisanje), to je predmetna ugovorna odredba iz člana 1. stav 5. koja se odnosi na plaćanje fiksne provizije za obradu zahteva od strane Nacionalne korporacije ništava, pa tužilac osnovano potražuje naplaćeni novčani iznos od 3.442,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na osnovu članova 104. stav 1. i 214. ZOO, dok ugovorne odredbe čak ne sadrže jasnu i nedvosmislenu obavezu korisnika kredita da plati premiju osiguranja kod NKOSK, pa tužilac osnovano potražuje naplaćeni novčani iznos od 36.148,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na osnovu članova 210. i 214. ZOO.

U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju Nacionalna korporacija je izdala polisu osiguranja za osiguranje tužiočevog kredita. Ugovorna odredba člana 1. stav 4. koja glasi: „kredit koji je predmet ovog ugovora je osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita“ sadrži konstataciju o osiguranju kredita, pa kao takva nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima i u skladu je sa Zakonom o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita i navedenim odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Zato je pravilno stanovište nižestepenih sudova da je u tom delu tužbeni zahtev za utvrđenje neosnovan.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji u pretežnom delu, pa mu na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. u vezi člana 165. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav tužbe od strane advokata u iznosu od 6.000,00 dinara, zastupanja na pet održanih ročišta po 7.500,00 dinara i jednom neodržanom ročištu 4.500,00 dinara, kao i za sastav žalbe i revizije po 12.000,00 dinara, sve prema važećoj Advokatskoj tarifi u vreme presuđenja. Tužiocu pripadaju i opredeljeno traženi troškovi veštačenja u iznosu od 15.000,00 dinara i na ime sudske takse za tužbu i prvostepenu presudu po 4.309,00 dinara, za žalbu i drugostepenu odluku po 3.483,00 dinara i za reviziju 6.967,00 dinara i revizijsku odluku 10.450,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, počev od izvršnosti odluke do isplate.

Na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić