Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Prodanić, advokat iz ..., protiv tužene „BB banka“ ..., čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 267/19 od 25.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 267/19 od 25.02.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 267/19 od 25.02.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1122/17 od 15.10.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 5. Ugovora o gotovinskom kreditu koji je zaključen između parničnih stranaka, u delu koji glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova – kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati banci naknadu od 4.400 dinara“, ništav i bez pravnog dejstva. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 4.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 04.05.2015. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 54.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na dosuđeni iznos troškova postupka isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana presuđenja do izvršnosti odluke.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 267/19 od 25.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P 1122/17 od 15.10.2018. godine u pobijanom usvajajućem delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu trokova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema tom stavu: banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezao da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita; troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom. Tužena nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu tužiocu uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.

S obzirom da po oceni revizijskog suda nema ni drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije tužene, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Pobijanom presudom, imajući u vidu označenu vrednost predmeta spora, pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda ( u postupku u sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, odluku sadržanu u stavu trećem izreke, doneo primenom odredbe odredbe člana 165.stav 1. u vezi sa članom 153. ZPP, tako što je odbio zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, imajući u vidu da tužena nije uspela u ovom postupku, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić