Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Petković Branisavljević, advokat iz ..., protiv tužene Direktne banke AD Kragujevac, čiji su punomoćnici Nevena Veselinović i dr., advokati iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2314/19 od 04.02.2020. godine, na sednici održanoj 15.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2314/19 od 04.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2314/19 od 04.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 569/19 od 16.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ništava odredba Ugovora o gotovinskom kreditu broj ..., zaključenog između tužioca i pravnog predhodnika tuženog Piraeus banka a.d. Beograd, sadržine bliže navedene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova na ime nezakonito naplaćene jednokratne naknade za puštanje kredita u tečaj isplati ukupno iznos od 14.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.06.2018. godine do isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 2314/19 od 04.02.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o utvrđenju ništavosti odredbe ugovora o kreditu koja reguliše naknadu troškova obrade kreditnog zahteva i isplati, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine i pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Višeg i Apelacionog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje i isplata, tužba je podneta 15.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora označena u uvodu prvostepene presude je 14.000,00 dinara.

 Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, te je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić