U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Vitorović, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za inženjering, proizvodnju i usluge ''Regija'' DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Aleksandar Mančev, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1933/18 od 22.02.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž 1933/18 od 25.03.2019. godine, u sednici održanoj 29.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužilje.

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 1933/18 od 22.02.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž 1933/18 od 25.03.2019. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3424/17 od 24.10.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 93.168,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3424/17 od 24.10.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji isplati iznos od 733.804,80 dinara na ime naknade štete, sa zakonskom kamatom po stopi koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope NBS uvećane za 8 procentnih poena od 15.12.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 342.975,00 dinara u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1933/18 od 22.02.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž 1933/18 od 25.03.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3424/17 od 24.10.2017. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete isplati iznos od 733.804,80 dinara sa zakonskom kamatom po stopi koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope NBS uvećane za 8% poena od 15.12.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka, a stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14 i 87/18), pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je suvlasnik nepokretnosti – kuće u delu od 4/2 i zemljišta koje se vodi kao kat. parcela broj ... od 8,25 ari KO ... – ..., po osnovu ugovora o kupoprodaji Ov .../... od 02.03.2006. godine. Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu R 152/05 od 20.12.2005. godine utvrđen je način korišćenja kp. ... KO ... – KO ... i sada sporni deo ove parcele pripao je na korišćenje pravnom prethodniku tužilje BB iz .... Tuženi je bio izvođač radova na građevinskom objektu izgrađenom na građevinskoj parceli koja je formirana od katastarske parcele .../... KO ..., a koja se graniči sa parcelom tužilje. Prema potvrdi Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove – Sektora za građevinske poslove, Odeljenja za stambene i poslovne objekte grada Beograda od 19.02.2007. godine i na osnovu potvrde Geodetske agencije GEA, potvrđeno je da se temeljna ploča objekta u izgradnji u ulici ... broj .... u ... na kat. parc. .../... KO ... nalazi u okviru gabarita dozvoljene gradnje prema protokolu regulacije broj ... od 07.08.2006. godine i akta o urbanističkim uslovima Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove od 04.07.2006. godine, kao i rešenja o odobrenju za izgradnju od 19.06.2006. godine i potvrde o prijemu dokumentacije od 21.01.2007. godine. Predmetna ploča delom u površini od 10 kvadrata zalazi mimo katastarske međe u kat. parc. vlasništvo tužilje. Idejni projekat stambeno-poslovnog objekta u ulici ... broj ... urađen je u skladu sa urbanističkim uslovima za izgradnju stambenog objekta na kat. parc. .../... KO ... koji je 04.07.2006. godine izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove IX-06 broj 350.3-2432/2006. Tuženi kao izvođač radova je naznačene radove uradio u svemu u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom. Prema nalazu i mišljenju veštaka iz oblasti građevinarstva, uža oblast katastar i urbanizam, Velička Jevtića od 10.06.2013. godine, proizilazi da je položaj jugozapadnog zida garaže koji pripada stambenom objektu čije je radove izvodio tuženi, kao i položaj potpornog zida u južnom delu garaže jednim delom na parceli tužilje i to u spornoj površini od 10m². Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske oblasti Ljubomira Mitrovića utvrđeno je da je vrednost zauzetog zemljišta 750 evra po m², tj. 7.500 evra za zauzetu površinu od 10m². Idejni projekat izgrađen na kat. parceli .../... KO ... kao i glavni projekat uradio je tuženi obzirom da je naznačeno preduzeće registrovano i za projektovanje i za investiranje. Tuženi je započeo izgradnju pre februara 2007. godine, a tužilja je podnela tužbu 14.12.2010. godine. Tužilja je saznala za zauzeće kada je htela da uredi ogradu i prilikom izvođenja geometra i saznanja da postoji i zauzeće, odmah nakon toga je podnela tužbu.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, polazeći od odredbe člana 154. stav 1, čl. 207. i 206. stav 3. ZOO prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženog na isplatu traženog iznosa.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo stanovište prvostepenog suda, nalazeći da na strani tuženog postoji nedostatak pasivne legitimacije, pa je preinačio prvostepenu presudu. Pri tome, drugostepeni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne može biti primenjena odredba člana 207. ZOO, a ovo iz razloga što u toku postupka nije dokazano da na strani tuženog postoji krivica odnosno protivpravno ponašanje kao izvođača radova. Tuženi je kao izvođač radova iste izvodio u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom. Prilikom izvođenja radova nije odstupio od tehničke dokumentacije. Nalazeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je pogrešno primenio materijalno pravo, to je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav stav drugostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan. Stoji činjenica da se ovde radi o naknadi štete za zauzeto građevinsko zemljište. Tužilja je podnela tužbu nakon što je saznala da je izvršeno zauzeće kada je izvodila geometra radi postavljanja ograde. U ovom slučaju, tuženi ne samo da je bio izvođač građevinskih radova po ugovoru zaključenom sa investitorom već je pre nego što je zaključen taj ugovor uradio i idejno rešenje i projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola. Prilikom izrade idejnog rešenja i projekta, mora se voditi računa kako o katastarskoj liniji između parcela, tako i o građevinskoj liniji. Iste se ne moraju poklapati, a izmenu građevinske linije u odnosu na katastarsku liniju vrši nadležni organ uprave, ali pri tome mora postojati saglasnost vlasnika parcela. U ovom slučaju građevinska i katastarska linija se ne poklapaju jer je po građevinskoj liniji izvršeno zauzeće dela parcele tužilje u kom delu ista ima pravo korišćenja, a koju je dobio njen pravni prethodnik po odluci suda kada je uređen način korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, u koje pravo je sklapanjem ugovora o kupoprodaji ušla i sama tužilja. To ukazuje na nesavesnog tuženog. Iako postoji građevinska dozvola, ukoliko postoje određene nepravilnosti vezano kako za projektovanje, tako i formiranje građevinske parcele, izvođač radova ako je upoznat sa tim je dužan da upozori investitora na takav nedostatak. U ovom slučaju, tuženi ne samo da je bio izvođač radova, već je bio i projektant, radio je idejno rešenje kao i tehnički projekat, kao projektant. Stoga je njegova odgovornost solidarna sa investitorom, shodno članu 641. u vezi člana 207. ZOO. Druga je stvar što tužilja u ovom slučaju nije podnela tužbu i protiv investitora. Tuženom je od strane investitora bilo povereno kompletno zastupanje vezano za formiranje građevinske parcele i izradu urbanističko-tehničkih uslova, izdavanje dozvola i pribavljanje svih saglasnosti u vezi projektovanja, nadzora i pribavljanja rešenja o odobrenju za izgradnju. Ovo ukazuje na okolnost da je tuženi morao znati da se ne poklapaju katastarska i građevinska linija, što ukazuje na njegovu nesavesnost, a time i odgovornost za štetu učinjenu tužilji za zauzeto zemljište. Veštačenjem je utvrđena visina vrednosti zauzetog zemljišta (što je opredeljeno u skladu sa predmetnom cenom zemljišta na toj lokaciji), a na koji opredeljeni iznos tužilja polaže pravo shodno citiranim propisima.

S obzirom na navedeno, drugostepena presuda je preinačena i potvrđena prvostepena presuda u skladu sa članom 416. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je u skladu sa čl. 153. i 165. ZPP, prema važećoj advokatskoj tarifi i taksenoj tarifi Zakona o sudskim taksama.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić