U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je isključivi vlasnik parcele broj ..., ... njiva 2 klase, površine 1350kvm, upisane u listu nepokretnosti ... KO ... . Svojinu na toj parceli je stekla nasleđivanjem iza svog oca, pokojnog BB, pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu O. 1358/05 od 05.05.2005. godine. Ova parcela je nastala na osnovu deobnog nacrta GZ „Geoplan“ Novi Sad TSP 71/95 od 22.02.1995. godine. Sada pokojni otac tužilje je u GZ „Geoplan“ saznao da će njegovo zemljište biti isparcelisano i da će preko njega prolaziti ulica. Za parcelaciju nije dao saglasnost. Po planskom dokumentu tuženog, parcela je namenjena za saobraćajnu javnu površinu - ulicu ... . U prirodi je u celosti privedena urbanističkoj nameni, opremljena je elektroenergetskom i gasnom infrastrukturom, delimično i uličnom mrežom elektronskih komunikacija, a saobraćajna površina je izgrađena od tucanika. Ove radove je izvršavao tuženi putem svojih javnih preduzeća. Nije sproveo postupak eksproprijacije, niti je tužilji isplatio novčanu naknadu. Parcelu koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj u celosti faktički predstavlja dobro u opštoj upotrebi a njena tržišna vrednost je 10.665.000,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da tužilji za faktički ekrproprisanu nepokretnost isplati određeni novčani iznos.

Prema članu 10. st. 2. i 10. Zakona o javnoj svojini, ulice su dobra u opštoj upotrebi u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. Ulica ... je na teritoriji tuženog i predstavlja dobro u opštoj upotrebi u svojini tuženog. Tuženi je na osnovu toga ovlašćen da u potpunosti vrši faktičku vlast na celoj parceli kao ulici ali i da spreči njeno korišćenje od strane pojedinca. S obzirom da je izostalo sprovođenje postupka eksproprijacije kao mere kojom se vlasniku oduzima nepokretnost iz prava svojine radi privođenja opštem interesu, u kome se radi uravnoteženje javnog interesa i privatnog prava potvrđuje pravična visina novčane naknade vlasniku koja ne može biti niža od tržišne (član 1. Zakona o eksproprijaciji), po pravilnoj oceni nižestepenih sudova pravična ravnoteža se uspostavlja ukoliko naknada predstavlja tržišnu vrednost odnosno odražava vrednost oduzete imovine koja naknada je konkretno utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće struke.

Tužilji koja je lišena svog prava svojine na navedenim nepokretnostima faktičkom eksproprijacijom od strane tuženog pripada dosuđena novčana naknada u visini njene tržišne vrednosti za oduzeto je pravo svojine na osnovu člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i slobodama, koja je nakon što je ratifikovana od strane naše države (2003. godine) sastavni deo našeg pravnog poretka, na osnovu člana 194. stav 4. i 5. Ustava Republike Srbije i neposredno se primenjuje. Članom 1. Protokola broj 1 je predviđeno da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje svojine. Niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Pored toga, Evropski sud za ljudska prava je doneo brojne presude u primeni člana 1. Protokola broj 1 EKLJP koja štiti privatnu svojinu iz kojih proizilazi da se može oduzeti stvar u privatnoj svojini u opštem interesu ali samo sa naknadom koja bi se ravnala tržišnoj vrednosti odnosno ako je ta stvar oduzeta i postoji, ima se vratiti vlasniku stvari. (Sarica et Dilaver.C.Turkyie, predstavka broj 11765/05, presuda od 27. maja 2010. godine).

Visina tržišne nepokretnosti utvrđena je prema nalazu i mišljenju veštaka koji su sudovi pravilno prihvatili jer je veštak tržišnu vrednost predmetnog zemljišta utvrdio metodom poređenja uz korišćenje podataka poreske uprave za zemljišta koja su po položaju, veličini i drugim karakteristikama slična navedenom zemljištu zbog čega ovako utvrđena tržišna vrednost odgovara naknadi iz člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Nisu osnovani revizijski navodi o nedostatku pasivne legitimacije tuženog jer je tuženi pasivno legitimisan na osnovu člana 10. Zakona o javnoj svojini, člana 2. Zakona o javnim putevima kao i člana 20. tačka 12. Zakona o lokalnoj samoupravi.

Nisu osnovani ni revizijski navodi da je pred nižestepenim sudovima izostalo utvrđenje da je u pitanju faktička eksproprijacija. Kao što je već ukazano, tuženi je parcelu tužilje uzeo na osnovu svojih planskih dokumenata na osnovu kojih je privedena urbanističkoj nameni i kao takva postala dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini tuženog.

Na osnovu čl. 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić