U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Zoran Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Predrag Basarić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8572/19 od 15.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 20.04.2022. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8572/19 od 15.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu, Sudske jedinice u Beloj Crkvi P 398/15 od 21.04.2016. godine, odbijen je predlog tužene da se odredi prekid postupka u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja parnice koja se vodi pred Osnovnim sudom u Vršcu, Sudska jedinica u Beloj Crkvi pod brojem P 101/16 kao neosnovan. Odbijen je precizirani tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužena na ime neizmirenih obaveza supruga, sada pok. VV, kao pravni sledbenik isplati 13.668 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate u dinarskoj protivvrednosti prema kursu NBS. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 316.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do konačne isplate.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Vršcu Sudska jedinica u Beloj Crkvi P 398/15 od 03.11.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužena na ime neizmirenih obaveza supruga sada pok. VV kao pravni sledbenik isporuči 4.000 komada građevinskih „giter“ blokova proizvođača Ciglane „Uljma“ iz Uljme ili plati njihovu dinarsku protivvrednost na dan ispunjenja obaveze.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8572/19 od 15.01.2020. godine u stavu prvom izreke preinačena je prvostepena presuda od 21.04.2016. godine u stavu drugom izreke i obavezana tužena da kao pravni sledbenik na ime neizmirenih obaveza supruga, sada pok. VV isplati iznos od 10.000 evra, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 20.06.2011. godine kao dana podnošenja tužbe pa do 24.12.2012. godine a od 25.12.2012. godine sa zakonskom zateznom kamatom pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja. Istom presudom u stavu drugom izreke preinačena je dopunska presuda i usvojen tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka i obavezana tužena da tužiocu naknadi iznos od 449.310,00 dinara na ime troškova parničnog postupka i stavom četvrtim izreke obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 42.375,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavila reviziju tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 34. stav 2. Zakona o parničnom postupku, isticanjem da raspravom u drugostepenom postupku nije rukovodio prisutni predsednik veća, već sudija izvestilac, jer navedeno nije od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom, suprug tužene VV, koji je preminuo ...2010. godine i tužilac su bili u poslovnim i prijateljskim odnosima i međusobno su pozajmljivali novac. Suprug tužene je 06.03.1993. godine osnovano preduzeće „Haliotis“ DOO, sa sedištem u Beloj Crkvi, koje se bavi trgovinom i transportom a tužilac je vlasnik SZR „AA“ iz Bele Crkve koja se bavi građevinskim radovima. VV je 3-4 meseca pre smrti pozajmio od tužioca 10.000 evra i navedeni zajam nije vraćen. Takođe tužilac je februara ili marta 2010. godine suprugu tužene dao novac za 4.000 giter blokova Ciglane „Uljma“ koju je VV preuzeo u dogovoru sa GG ali ih nije isporučio tužiocu. U ostavinskom postupku rešenjem od 04.10.2011. godine i 08.11.2010. godine tužena i dve ćerke su nasledile zaostavštinu sada pok. VV i to nepokretnosti u KO ... i KO ... i vlasništvo nad preduzećem „Haliotis“ DOO Bela Crkva i dve polise osiguranja života. Pok. VV je iza sebe ostavio dugove kako privatne tako i dugove preduzeća.

Takođe je utvrđeno da je tužena zajedno sa ćerkama ugovorom o prenosu osnivačkih prava i udela od 04.03.2011. godine prenela na DOO „Šovljanski“ za trgovinu na veliko i malo, proizvodnju i transport, Stara Pazova kao novog osnivača preduzeća, nasleđena celokupna osnivačka prava i osnivački ulog nad DOO za transport i trogovinu „Haliotis“ Bela Crkva, za iznos od 130.000 evra. Navedenim ugovorom tužena je garantovala da na dan potpisivanja ugovora u odnosu na ustupljeno preduzeće nema bilo kakvih potraživanja po bilo kom osnovu niti potraživanja državnih organa po osnovu dospelih a neplaćenih javnih prihoda. Veštačenjem je utvrđena zaostavština (uključujući i prenos osnivačkih udela preduzeća) od 23.454.233,56 dinara od čega je udeo tužene od 1/3 7.818.087,80 dinara. DOO „Haliotis“ je kao korisnik kredita imao zaključen ugovor o kreditu sa Vojvođanskom bankom u iznosu od 70.000 evra. Tužena je prevremenom otplatom preostalog duga iz navedenog ugovora isplatila u korist banke 03.02.2011. godine iznos od 4.065.000,00 dinara na osnovu ugovora o zajemu koji je prethodno kao zajmodavac zaključila lično sa DOO „Haliotis“ 03.02.2011. godine. DOO „Haliotis“ je kao zajmoprimac isplatio dug od 1.800.000,00 dinara dana 03.12.2010. godine u korist DOO „Šovljanski“ prema ugovoru o zajmu od 29.09.2010. godine i dug prema SPZR „Trki“ od 1.500.000,00 dinara dana 11.04.2011. godine. Tužena je isplatila DD dug supruga u ukupnom iznosu od 216.000,00 dinara i sudske takse od 6.858,00 dinara po pravnosnažnoj presudi donetoj protiv sada pok. VV. Tužena je isplatila i privatni dug supruga iz pozajmice ĐĐ od 1.000.000,00 dinara 12.04.2014. godine. Tužena je dala (sa ćerkom EE) založne izjave, hipoteke 31.03.2014. godine na nasleđenim nepokretnostima za dugove od 120.000 evra u korist poverioca ŽŽ i 20.000 evra u korist poverioca ZZ 08.04.2014. godine.

Na utvrđeno činjenično pravo pravilno je pobijanom odlukom utvrđena obaveza tužene za isplatu duga po pravilima o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca. Prema članu 222. Zakona o nasleđivanju naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine, a prema članu 224. stav 1. istog Zakona svi naslednici solidarno odgovaraju za ostaviočeve dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva.

Pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da je tužena isplatila privatne dugove supruga u vrednosti od 1.222.858,00 dinara (DD i ĐĐ) i da su jedino navedeni iznosi od pravnog značaja kod ocene eventualne iscrpljenosti visine nasleđa i odgovornosti za dugove ostavioca. Naime, sada pok. VV je imao privatne dugove i dugove DOO „Haliotis“ čiji je bio jedini osnivač. Naslednici odgovaraju za privatne dugove ostavioca a ne i za dugove privrednog društva, koje su nasledili, jer privredna društva imaju sopstveni identitet i odgovornost prema pravnoj formi po kojoj su registrovani. DOO „Haliotis“, supruga tužene je registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i članovi društva, prema članu 104. stav 3. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004), važećem u vreme smrti supruga tužene i prenosa nasleđenih osnivačkih prava, ne odgovaraju za obaveze društva osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva. Prema članu 104. stav 2. istog zakona društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Stoga isplate DOO „Haliotis“ u korist DOO „Šovljanski“ i STZR „Trki“ po osnovu sopstvenih obaveza kao zajmoprimca iz ugovora o zajmu nisu od značaja za presuđenje u ovoj parnici. Postupanje tužene u ime društva pre prenosa osnivačkih prava na privrednom društvu predstavljaju poslovanje tužene kao suosnivača i rukovođenje društvom, a nakon prenosa osnivačkih prava, obaveze tužene za isplate dugova DOO „Haliotis“ nisu ni postojale. Pravilna je ocena da isplata koju je tužena izvršila u korist Vojvođanske banke u iznosu od 4.065.000,00 dinara za finansiranje prevremene isplate preostalog iznosa kredita DOO „Haliotis“ kao korisnika kredita ne utiče na umanjenje visine nasleđa tužene, jer je isplata izvršena na osnovu teretnog pravnog posla, ugovora o zajmu gde je tužena zajmodavac i ima pravo na naplatu datog iznosa zajma. Okolnost da li će tužena tražiti naplatu navedenog iznosa kod činjenice da je ugovorom o prenosu osnivačkih prava raspolagala sa DOO „Haliotis“ bez dugova je buduća neizvesna okolnost pri čemu tužena kao fizičko lice nije imala obavezu vraćanja kredita Vojvođanskoj banci već je dužnik obaveze bilo privredno društvo.

Cenjene su izjave tužene o zasnivanju hipoteka za dugove od 120.000 evra i 20.000 evra ali nalazi da su bez značaja jer hipoteke zasnovane nekoliko godina nakon podnošenja tužbe nisu naplaćene i tužena nije pružila dokaze o dugovima na koje se odnose, da li se radi o dugovima privrednog društva ili ličnim dugovima supruga tužene, iz kakvih pravnih poslova potiču, njihovoj sadržini, naplati itd.

Sa iznetih razloga, suprotno navodima revizije, pravilno je pobijanom odlukom ocenjeno da su potraživanja iz ove parnice u okviru imovine, koju je tužena nasledila od sada pok. supruga i pravilno je odlučeno usvajanjem tužbenog zahteva.

S toga je odlučeno kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić