Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1286/2020 od 21.01.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke, kao i odluka o troškovima postupka, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su ugovori bliže označeni u tom stavu izreke raskinuti i tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade za preuzetu, a neotplaćenu mehanizaciju, energente i repromaterijal isplati iznos od 140.778,00 dinara sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 12.10.2018. godine do isplate, a odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog (140.788,00 dinara) do traženog iznosa od 1.004.164,00 dinara sa kamatom od 11.10.2008. godine, kao neosnovan. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 274.444,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (pogrešno se pozivajući na član 395. ZPP, Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog sa zahtevom za naknadu troškova.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. O tužbenom zahtevu odlučeno je uz primenu materijalnog prava u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke na ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav budući da pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Zbog toga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu iznetog odlučeno je kao u stavu prvom izreke primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 08.08.2005. godine sa zahtevom za utvrđenje i činidbu ili (alternativno) isplatu novčanog iznosa od 5.139,12 evra u dinarskoj protivvrednosti i 26.460,00 dinara sa kamatom. Podneskom od 20.11.2018. godine tužilac je preinačio tužbu, tako što je pored zahteva za utvrđenje, tražio i isplatu novčanih iznosa od ukupno 1.030.624,50 dinara sa kamatom. Vrednost predmeta spora koja se pobija revizijom iznosi ukupno 167.238,50 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (167.238,50 dinara) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena. Revizija nije dozvoljena ni po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP (u slučaju preinačenja prvostepene odluke od strane drugostepenog suda), jer je reviziju izjavila stranka-tuženi kome zbog preinačenja pravo nije uskraćeno, odnosno smanjeno.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen primenom člana 154. stav 1. ZPP jer ovi troškovi ne predstavljaju potrebne troškove za vođenje parnice.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić