Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odlučuje u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je radni odnos kod tuženog prestao na lični zahtev zbog sticanja prava na starosnu penziju ...2014. godine. Tužilji je, na osnovu Odluke tuženog o beskamatnom zajmu zaposlenima u RB „Kolubara“ od 13.03.2014. godine, isplaćen iznos od 50.000,00 dinara. Pismenom izjavom od 15.03.2014. godine tužilja se saglasila da u slučaju prestanka radnog odnosa, služba obračuna zarada izvrši obustavu neotplaćenog iznosa zajma u jednokratnom iznosu od njene zarade, drugih primanja ili naknade drugih troškova. Tužilji je obračunata otpremnina u iznosu od 328.452,00 dinara koja je umanjena za nevraćeni iznos beskamatnog zajma od 50.000,00 dinara (i za dug za ugalj u iznosu od 13.116,00 dinara), te je tužilji na ime otpremnine isplaćen iznos od 275.336,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev. Po nalaženju sudova, sporna izjava data je u smislu člana 123. Zakona o radu i nije suprotna prinudnim propisima. Tužilja je na taj način raspolagala svojim pravima iz obligacionopravnog ugovora o zajmu predviđenog članom 557. Zakona o obligacionim odnosima i saglasila se da njena obaveza vraćanja zajma, u smislu člana 562. stav 1. istog zakona, bude izmirena odbitkom od zarade, naknade zarade i drugih primanja.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su svoje odluke zasnovali na odredbama člana 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom pri odlasku u penziju isplati otpremninu, najmanje u visini dve prosečne zarade.

Po svojoj prirodi otpremnina predstavlja jednu od zakonom utvrđenih mera zaštite zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Pravo na otpremninu je članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije definisano kao neotuđivo pravo kojeg se niko ne može odreći. Upravo zato je ništava izjava tužilje kojom se saglasila da iznos zajma, u slučaju prestanka radnog odnosa, bude naplaćen obustavom i od njenih drugih primanja.

Prema članu 123. stav 1. Zakona o radu, poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Saglasno članu 105. stav 3. Zakona o radu, otpremnina isplaćena u skladu sa članom 119. stav 1. tačka 1. tog zakona ne smatra se zaradom.

Sledom navedenog, tuženi je iznos odobrenog zajma mogao, uz pristanak tužilje, naplatiti samo od njene zarade, ali ne i od otpremnine. To dalje znači da tuženi, tek nakon isplate otpremnine, ima mogućnost da od tužilje, tužbom ili na drugi način, potražuje isplatu zajma ali ni u kom slučaju ne može izvršiti umanjenje tužiljine otpremnine.

Iz navedenih razloga, preinačene su presude nižestepenih sudova i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odluka sadržana u trećem stavu izreke doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i članom 154. ZPP. Tužilji su dosuđeni troškovi celog postupka u ukupnom iznosu od 90.900,00 dinara, i to za: sastav tužbe 6.000,00 dinara, pristup na dva održana ročišta po 7.500,00 dinara i jedno neodržano ročište 4.500,00 dinara, za sastav žalbe 12.000,00 dinara, odmereno u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12) i za sastav revizije 18.000,00 dinara, odmereno prema Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 43/23). Tužilji su priznati i troškovi na ime sudskih taksi za tužbu, prvostepenu odluku, žalbu i drugostepenu odluku po 3.500,00 dinara, reviziju 7.000,00 dinara, prema Zakonu o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94...95/18) i revizijsku odluku 14.400,00 dinara prema Zakonu o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94...91/25).

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković