.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2793/2021
24.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Sanja Ristić, advokat iz ..., radi svojine – bračne tekovine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 209/2021 od 23.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 209/2021 od 23.02.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 209/2021 od 23.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 209/2021 od 23.02.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 25/18 od 03.09.2020. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno prema tuženom da je tužilja suvlasnik po osnovu sticanja u braku u udelu od ½ idealne na dvosobnom stanu u ..., bliže opisan tim stavom izreke, i da je tuženi dužan da ovo pravo prizna tužilji i da joj njen suvlasnički deo ustupi u svojinu i državinu. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 352.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, presude nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje suvlasničkog udela tužilje, primenom člana 171. stav 1. i člana 180. Porodičnog zakona i člana 194. stav 1. Zakona o nasleđivanju, uz date činjenične i pravne razloge na kojima je zasnovana ocena o osnovanosti postavljenog zahteva. U parnicama ove vrste, primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Navodi revizije koji se odnose na ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja podneta je 30.07.2015. godine. Označena vrednost predmeta spora je iznos od 1.590.000,00 dinara, što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 13.224,58 evra (1 evro=120,2307 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
