O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 171/11 od 23.06.2014. godine, stavom prvim izreke, određena je privremena mera i naloženo tuženima obustava i zabrana daljeg izvođenja građevinskih radova i vršenje promena na kući i zemljištu u ulici ... broj ... u ..., broj parcele ..., podbroj parcele ..., KO ..., broj lista nepokretnosti ..., broj plana ... i zabranjena tuženima prodaja, davanje u zakup i bilo koji drugi način raspolaganja ili opterećenja predmetne nepokretnosti. Stavom drugim izreke, odlučeno je da privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka i naloženo je Republičkom geodetskom zavodu - Službi za katastar nepokretnosti Beograd da izvrši upis rešenja o privremenoj meri u javne knjige.

Presudom Višeg suda u Beogradu P 171/11 od 08.07.2014. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P 171/11 od 27.08.2014. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da je apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji kuće u ... u ulici ... broj ... sa prenosom prava trajnog korišćenja katastarskih parcela ... i ... iz zk.ul. ... KO ..., a koji je zaključen dana 10.10.1964. godine pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu i da predmetnu kuću oslobode od svih lica i stvari. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom „DIPOS“ iz Beograda na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 174.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2215/17 od 18.05.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 171/11 od 08.07.2014. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 171/11 od 27.08.2014. godine i utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji kuće broj ... u ... ulici u ... sa prenosom prava trajnog korišćenja katastarskih parcela ... i ... upisanih u zk. ul. ... KO ..., overen dana 10.10.1964. godine kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu, i tuženi obavezani da predmetnu kuću oslobode od svih lica i stvari u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P 171/11 od 23.06.2014. godine. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Beogradu P 171/11 od 08.07.2014. godine, ispravljene rešenjem P 171/11 od 27.08.2014. godine, i tuženi obavezani da tužiocima na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplate iznos od 2.251.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom četvrdim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima na ime troškova drugostepenog postupka solidarno isplate iznos od 475.200,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom petim izreke, obavezani su tužioci da tuženom Društvu za iznajmljivanje nekretnina „DIPOS“ DOO iz Beograda na ime troškova postupka po vanrednom pravnom leku isplate iznos od 157.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po vanrednom pravnom leku. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog Društva za iznajmljivanje nekretnina „DIPOS“ DOO iz Beograda za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi „DIPOS“ DOO i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužioci su podneli odgovore na revizije tuženih.

Odredbom člana 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04 i 111/09 - ZPP), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), propisano je da stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen.

Rešenjem o privremenoj meri postupak se pravnosnažno ne okončava. Zbog toga revizije tuženih, izjavljene protiv drugostepene presude u delu kojim su odbijene njihove žalbe i potvrđeno rešenje prvostepenog suda o određivanju privremene mere, nisu dozvoljene pa je zato primenom člana 404. u vezi člana 412. stav 5. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenim revizijama, na osnovu člana 399. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene Republike Srbije osnovana, a revizija tuženog „DIPOS“ DOO delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužene Republike Srbije se posebno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje su članom 398. stav 1. tačke 1. i 2. ZPP predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek. Nisu osnovani navodi revizije tuženog „DIPOS“ DOO o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 380. tačka 1. ZPP, učinjenoj u drugostepenom postupku, jer drugostepeni sud nije izmenio utvrđeno činjenično stanje već je iz utvrđenih činjenica izveo drugačiji činjenični zaključak o razlogu ništavosti osporenog kupoprodajnog ugovora.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su naslednici pokojnog DD, vlasnika kuće u ulici ... (ranije ...) broj ... u ... koju je njegova porodica koristila do okupacije 1941. godine, kada su iz kuće iseljeni. Po oslobođenju ... i završetku rata predmetnu kuću koristili su razni državni funkcioneri po osnovu zaključenih ugovora o zakupu. Sporni ugovor o kupoprodaji kuće sada pokojni DD i njegova sada takođe pokojna majka ĐĐ zaključili su sa državom SFRJ kao kupcem za ugovorenu cenu od 14.000.000,00 tadašnjih dinara. Potpisi ugovarača na tom ugovoru overeni su kod suda 10.10.1964. godine, pod Ov. .../... . Pre zaključenja označenog ugovora na sada pokojnog DD, zaposlenog u ..., tadašnje vlasti su kontinuirano vršile pritisak da kuću proda, pozivajući ga često na razgovore, preteći mu da će prema njemu kao buržuju biti primenjene rigorozne mere i nagoveštavajući mu da kuća nikada neće biti njegova i da bi zato istu trebalo da proda. Zbog straha majke za njegov život, sada pokojni DD je, na njen savet, odlučio da kuću proda i zajedno sa majkom kao titularom prava doživotnog uživanja na kući potpisao sporni ugovor. Tržišna vrednost kuće sa zemljištem na kojem se nalazi, ukupne površine 4827,90 m2, u vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora iznosila je tadašnjih 55.150.642,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom pravnih pravila sadržanih u paragrafima 13, 28, 216. stav 1. i 217. stav 1. Srpskog građanskog zakonika odlučio da odbije tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, ne postoji nedopuštena pobuda za zaključenje kupoprodajnog ugovora jer pritisak koji su tadašnje vlasti vršile na sada pokojnog DD da kuću proda nije bio takve prirode i intenziteta - na njega nikada nije fizički vršen pritisak, da je bio primoran na prodaju kuće. Nesrazmera ugovorene prodajne cene koju je kupac isplatio i stvarne tržišne vrednosti predmeta prodaje, po stanovištu prvostepenog suda, predstavlja razlog za poništaj ugovora zbog prekomernog oštećenja, ali tužioci u zakonom propisanom roku iz tog razloga nisu tražili poništaj ugovora, već su podneli tužbu za utvrđenje njegove ništavosti.

Drugostepeni sud, primenjujući pravno pravilo sadržano u paragrafima 216, 217. i 537. Srpskog građanskog zakonika, nalazi da se ne može prihvatiti zaključak nižestepenog suda da pritisak kojim je bio izložen pravni prethodnik tužilaca nije bio takvog intenziteta da bi ga primorao na zaključenje spornog ugovora. Po stanovištu tog suda, pravni prethodnik tužilaca je prinudnim radnjama državne vlasti bio lišen državine na spornoj kući i mogućnosti da je kao vlasnik koristi i njome raspolaže, a u dužem vremenskom periodu je bio izložen kontinuiranom pritisku tadašnje vlasti koji je kod njega stvorio osećaj nesigurnosti za život, slobodu i stalnost radnog mesta.

Iz tih razloga drugostepeni sud je zaključio da je sporni kupoprodajni ugovor nemoralan pravni posao i da je zaključen suprotno dobrim običajima, jer nije nastao slobodnom voljom prodavaca već kao posledica kontinuiranog zastrašivanja i pritiska. Osim toga, po shvatanju tog suda, ugovor je suprotan i osnovnim načelima obligacionog prava - načelu savesnosti i poštenja i načelu jednake vrednosti uzajamnih davanja, jer je kuća prodata po ceni koja je znatno niža od njene realne tržišne vrednosti.

Odlučujući o izjavljenim žalbama drugostepeni sud je istaknuti prigovor zastarelosti ocenio kao neosnovan, sa pozivom na pravno pravilo iz paragrafa 930a Srpskog građanskog zakonika, ali uzimajući u obzir i da je u toku roka zastarelosti iz tog pravnog pravila stupio na snagu Zakon o obligacionim odnosima koji je propisao da se pravo na isticanje ništavosti ne gasi (član 110).

Osnovano se revizijom tuženih ukazuje da je drugostepeni sud u ovom sporu pogrešno primenio materijalno pravo.

Sporni ugovor o kupoprodaji zaključen je pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima (01.10.1978. godine). Punovažnost ugovora procenjuje se po propisima koji su važili u vreme njegovog zaključenja, tako da se u odnosu na sporni kupoprodajni ugovor primenjuju pravna pravila imovinskog prava sadržana u Srpskom građanskom zakoniku, na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni list FNRJ“ broj 86/46 i 105/47).

S`obzirom na predmet tužbenog zahteva i činjenično utvrđenje u vezi sa zaključenjem spornog ugovora, merodavno je pravno pravilo iz paragrafa 537. Srpskog građanskog zakonika kojim je propisano da strašenje, laž, prevara i obmana upotrebljene nikome ne pomažu, no šta-više odmažu, kao i da takav ugovor ne samo da ne stoji već oštećenom tim načinom i naknada pripada.

Za ocenu istaknutog prigovora zastarelosti relevantno je pravno pravilo iz paragrafa 930a Srpskog građanskog zakonika, kojim je propisano da ako u smotrenju zastarelosti zakonom nije drugačije naređeno, onda sva prava prema drugome, ma bila i u javne knjige zavedena ili sudom utvrđena, gube se po pravilu ako se za 24 godine ne upotrebe ili se za toliko vreme protiv tuđeg prisvajanja ništa ne čini. Okolnost da je u toku ovog roka stupio na snagu Zakon o obligacionim odnosima, koji je u članu 110. propisao da se pravo na isticanje ništavosti ne gasi, nema značaja jer je članom 1106. tog zakona propisano da se njegove odredbe neće primenjivati na obligacione odnose koji su nastali pre njegovog stupanja na snagu. Dakle, na rokove iz obligacionih odnosa (zastarelosti i prekluzije) koji su nastali pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se pravo važeće do tog trenutka.

Osporeni ugovor o kupoprodaji zaključen je 10.10.1964. godine. Do podnošenja tužbe protekao je rok od 24 godine iz pravnog pravila sadržanog u paragrafu 930a Srpskog građanskog zakonika, u kojem tužioci i njihov pravni prethodnik nisu tražili zaštitu imovine, prisvojene ugovorom zaključenim zastrašivanjem - pritiscima na pravnog prethodnika tužilaca, usled čega su izgubili pravo na takvu zaštitu.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 407. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke - alineja 1.

Zbog neuspeha tužilaca u postupku po žalbi, primenom člana 149. stav 1. ZPP, odbijen je njihov zahtev za naknadu troškova tog postupka i odlučeno kao u drugom stavu izreke – alineja 2.

Revizijom tuženog „DIPOS“ DOO neosnovano se osporava pravilnost drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o njegovom zahtevu za naknadu troškova postupka pred drugostepenim sudom. Žalba ovog tuženog, izjavljena protiv rešenja o određivanju privremene mere je odbijena, a troškovi odgovora na žalbu tužilaca nisu bili nužni, zbog čega je odluka drugostepenog suda o troškovima postupka pred tim sudom doneta pravilnom primenom članova 149. stav 1. i 150. ZPP.

S`toga je, na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP; odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Tuženi „DIPOS“ DOO je uspeo u postupku po reviziji zbog čega su tužioci dužni da mu nadoknade troškove tog postupka u ukupnom iznosu od 504.000,00 dinara. U ovaj iznos uračunati su troškovi za sastav revizije u iznosu od 60.000,00 dinara, sudsku taksu za reviziju u iznosu od 187.600,00 dinara i sudsku taksu za odluku po reviziji u iznosu od 266.400,00 dinara. Visina ovih troškova odmerena je primenom važeće Advokatske i Taksene tarife, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 161. u vezi člana 149. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u četvrtom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić