Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je, preko punomoćnika, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a tuženi u reviziji na neku konkretnu povredu postupka ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici koji su nakon razvoda braka, po presudi P2 107/15 od 12.06.2015. godine, nastavili da žive u istoj kući sa zajedničkom ćerkom. Tuženi živi u suterenu a tužilja u prizemlju kuće. Međusobni odnosi stranaka su već dugo ozbiljno poremećeni, a vode i parnicu povodom zajedničkog sticanja u braku. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 26/17 od 14.07.2017. godine tuženi je osuđen zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od tri godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, zato što je dana 18.03.2015.godine u hodničnom delu porodične kuće, pretnjom da će napasti na život i telo i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio telesni integritet i spokojstvo člana porodice, tužilje kao svoje supruge, tako što joj je uputio uvrede i ozbiljne pretnje ubistvom rečima „Ludačo! Šizofreničarko! Toponičarko! Zaklaću te!“ i na taj način kod nje izazvao osećaj straha, ugroženosti i nesigurnosti. Izvedenim dokazima, a prevashodno saslušanjem tužilje u svojstvu stranke, utvrđeno je da tuženi tužilju vređa i preti joj, zbog čega ona oseća strah i uznemirenost. Ovakvo ponašanje tuženog je učestalo, zbog čega su tužilja i njena ćerka više puta tražile zaštitu policije podnošenjem prijava, povodom kojih je tuženi upozoravan na svoje ponašanje. Centar za socijalni rad u ... dostavio je izveštaj u kome je naveo da su odnosi stranaka ozbiljno i trajno poremećeni, da postoji prisustvo osećaja obostrane mržnje, što rezultira čestim prijavama nadležnim organima, tužbama i dovodi do iskrivljene slike realnosti, te stranke svaki kontakt i interakciju interpretiraju kao pretnju i nasilje u porodici. Organ starateljstva nije dao svoje mišljenje o svrsishodnosti traženih mera.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 197. stava 1. Porodičnog zakona, nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 2. ovog člana predviđeno je da se nasiljem u porodici naročito smatra nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede (tačka 1), kao i vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (tačka 6).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, utvrđeno činjenično stanje dovoljno je za zaključak da ponašanje tuženog odstupa od uobičajenog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice. Ispoljeno ponašanje tuženog ugrožava prevashodno duševno zdravlje i spokojstvo tužilje, što opravdava izricanje mera zaštite od nasilja predviđenih članom 198. stav 2 tačka 3, 4 i 5 Porodičnog zakona. Izricanje ovih mera neophodno je kako bi se tužilji pružila zaštita i obezbedili mir i spokojstvo za određeni vremenski period, ali ove mere imaju i preventivno dejstvo jer sprečavaju eskalaciju nasilja, koja je u ovom slučaju moguća, s obzirom na dugogodišnje narušene odnose i sukobe stranaka koje i dalje žive u istoj kući.

Okolnost da je tuženi krivičnom presudom osuđen za krivično delo nasilja u porodici zbog događaja koji se dogodio 18.03.2015.godine, ne isključuje mogućnost pružanja građanskopravne zaštite tužilji i po Porodičnom zakonu. Ovo naročito ako se ima u vidu izveštaj Policijske stanice u ... o podnetim prijavama tužilje i njene ćerke protiv tuženog koje ukazuju na kontinuitet njegovog nasilničkog ponašanja, kao i osećaj straha i ugroženosti koji tužilja kao žrtva nasilja i dalje oseća.

Članom 286. Porodičnog zakona propisano je da ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici, sud može zatražiti od organa starateljstva da pruži pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti tržene mere. Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da mišljenje organa starateljstva za sud nema obavezujući karakter i da je to samo jedan od dokaza na osnovu kojeg sud utvrđuje odlučne činjenice. Iz tih razloga nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno kada su usvojili tužbeni zahtev.

Mere zaštite od nasilja u porodici mogu trajati najduže godinu dana, shodno članu 198. stav 2. Porodičnog zakona, pri čemu se početak trajanja računa od dana donošenja presude kojom su mere izrečene. Zato nisu osnovani navodi revizije da su sudovi nezakonito produžili trajanje mera ako se ima u vidu datum podnošenja tužbe i kada se desio događaj zbog kojeg je tuženi krivično odgovarao, kao i da je to u suprotnosti sa članom 200. Porodičnog zakona, jer ovaj član predviđa mogućnost prestanka mera pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena. Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici prema članu 284. stav 2 Porodičnog zakona, može podneti član porodice protiv koga je mera određena, pa o tome sudovi i nisu mogli odlučivati jer su pobijanim presudama mere zaštite tek određene.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepene odluke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić