Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Nebojša Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''BB'' ..., koga zastupa zastupnik direktor VV, čiji su punomoćnici Katarina Anđelković i Časlav Anđelković, advokati iz ..., radi utvrđenja povrede prava potrošača, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 190/18 od 28.02.2019. godine, u sednici veća od 25.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 190/18 od 28.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 190/18 od 28.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 20/17 od 29.08.2017. godine, stavom 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi povredio pravo tužioca kao potrošača usluge od opšteg interesa i to na taj način što je krajem novembra 2016. godine uvođenjem dodatne usluge – naknade za održavanje mernog instrumenta u mesečnom iznosu od 150,00 dinara bez prethodne izmene odredaba ugovora tj. obaveštenja tužioca kao potrošača komunalnih usluga za korišćenje vode iz javnog rezervoara faktičkom jednostavnom nepravičnom izmenom ugovora što je protivno članu 81. stav 1. tačka 10. Zakona o zaštiti potrošača, te da se nakon toga naloži tuženom kao vršiocu usluga da odmah po prijemu presude, a pre njene pravnosnažnosti nastavi sa vršenjem usluga u skladu sa zakonom kao i pre povrede prava potrošača. Stavom 2. izreke, naloženo je tužiocu da na ime troškova postupka isplati tuženom 13.500,00 dinara u roku od osam dana po prijemu presude.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 190/18 od 28.02.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 20/17 od 29.08.2017. godine je potvrđena u stavu prvom izreke. Rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude je preinačeno, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati 7.500,00 dinara u roku od osam dana od prijema presude, a umesto dosuđenog iznosa od 13.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14 i 95/18) je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili za novo tumačenje prava kao ni za rešavanje pravnog pitanja od opšteg interesa, pa nisu ni ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Naime, tužilac u ovoj parnici traži da se utvrdi da su mu od strane tuženog povređena prava kao potrošača jer je tuženi uveo novu uslugu – naknadu za održavanje mernih instrumenata sa iznosom od 150,00 dinara mesečno bez prethodne izmene međusobnog ugovora i obaveštenja tužioca kao korisnika komunalnih usluga u tome. Međutim, u postupku je utvrđeno da se ne radi o novoj usluzi jer je tuženi i do sada održavao merne instrumente već samo o novoj naknadi za to, s tim što je tuženi o uvođenju naknade na odgovarajući način, po dobijanju saglasnosti od strane nadležnog organa, obavestio potrošače pa i tužioca preko svoje oglasne table kao i preko zvanične Internet stranice, a spornu naplatu je počeo da vrši po isteku zakonskog roka. Na opisani način tuženi je ispoštovao sve obaveze iz čl. 87. i 88. Zakona o zaštiti potrošača (''Službeni glasnik RS'' 62/14, 6/2016... 44/2018), pa su zbog toga i nižestepeni sudovi pravilno odbili tužiočev tužbeni zahtev postupajući u skladu sa praksom ovog suda (rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 2800/2019 od 25.09.2019. godine).

Zbog svega navedenog i odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je ista nedozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 2. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu sa vrednošću spora od 10.000,00 dinara, što je očigledno ispod navedenog cenzusa za reviziju, to ovaj sud nalazi da je revizija nedozvoljena primenom člana 403. stav 2. ZPP u vezi člana 488. stav 1. istog zakona.

Zbog svega napred navedenog, primenom člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić