Posebna revizija regulisana je članom 404. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), kojim je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (stav 1.). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, budući da iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, niti ujednačavanja sudske prakse. Pobijana odluka i u njoj izraženo pravno stanovište da je izvršenjem u celini konvalidirana priznanica koja po svojoj sadržini predstavlja pisani ugovor o kupoprodaji nepokretnosti kojem nedostaje forma (sudska overa potpisa ugovarača) je u skladu sa Zaključkom zajedničke sednice građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 14. i 15.09.1983. godine o primeni člana 73. Zakona o obligacionim odnosima kod konvalidacije ugovora kome nedostaje forma putem izvršenja i na ugovore o prometu nepokretnosti, kao i sa pravnim stavom sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, koje je takvo da je utvrđeno da su se stekli uslovi za konvalidaciju sporne priznanice u pravno valjani ugovor o prometu nepokretnosti po kom osnovu je tužilac stekao pravo svojine na predmetnoj parceli.

Shodno navedenom, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 01.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora u tužbi označena je na 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić