Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Darijan Mikulić, advokat u ..., protiv tuženog Komercijalna banka AD iz ... čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 381/19 od 15.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 28.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 381/19 od 15.03.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 381/19 od 15.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1126/18 od 20.12.2018. godine utvrđeno je da je ništava odredba člana 5. stava 1. ugovora o kratkoročnom poljoprivrednom kreditu uz subvenciju kamate Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – kreditna partija broj ...-....-..., zaključenog između parničnih stranaka, koja glasi: „korisnik kredita se obavezuje da pri puštanja kredita u korišćenje, jednokratno plati banci naknadu za obradu zahteva u visini od 1,5 % od iznosa odobrenog kredita iz člana 1. ovog ugovora“ i obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 10.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2015. godine do isplate i na ime naknade troškova postupka iznos od 48.140,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 381/19 od 15.03.2019. godine žalba tuženog je odbijena, prvostepena presuda potvrđena i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništav član 5. tačka 1. ugovora o kratkoročnom poljoprivrednom kreditu kojom je predviđeno pravo banke da od tužilje, kao korisnika kredita, naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj i obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 10.500,00 dinara koji je tuženi po ovom osnovu naplatila tužilji.

Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasacionog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Tužba sa zahtevom za utvrđenje delimične ništavosti ugovora i isplatu stečenog bez osnova u iznosu od 10.500,00 dinara podneta je 06.07.2018. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 15.03.2019. godine.

Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost predmeta spora pobijanog dela očligledno ispod navedenog zakonskog limita, revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 479. stava 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić