Protiv odbijajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom na koju se u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zajedničko dete parničnih stranaka maloletni VV, rođen je ...2009. godine u bračnoj zajednici stranaka koja je trajala od ...2007. godine do ...2017. godine, kada je prestala izlaskom tužioca iz zajedničkog stana. Maloletni VV ostao je kod majke. Centar za socijalni rad u Nišu dao je izveštaj u pogledu podobnosti roditelja za vršenje roditeljskog prava, nalazeći da oba roditelja poseduju odgovarajuće roditeljske kapacitete, da su oboje motivisani za vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV, da imaju uspostavljenu emotivnu bliskost sa detetom, da su u mogućnosti da organizuju pomoć i podršku u vreme kada dete boravi kod njih, da su oboje podjednako uključeni u njegove školske i vanškolske aktivnosti, ali su mišljenja da majka aktuelno adekvatnije prepoznaje emotivne potrebe deteta i u većoj meri može da zadovolji njegove razvojne potrebe. Maloletni VV je u uzrastu od devet godina i ide u Osnovnu školu „DD“ u ..., a njegove ukupne potrebe nisu manje od minimalne sume za izdržavanje lica u hraniteljskoj porodici, koja iznosi 26.000,00 dinara. Tužilac je u radnom odnosu pri GG i ostvaruje zaradu u iznosu od 57.000,00 dinara, živi u iznajmljenom stanu i nema obavezu izdržavanja drugih lica. Tužena živi u iznajmljenom stanu u ..., u radnom odnosu je u prodavnici „ĐĐ“, gde ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 22.000,00 dinara i ima podršku i finansijsku pomoć ujaka i majke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni zakonski uslovi za razvod braka, a da su interesi maloletnog deteta u potpunosti zaštićeni njegovim poveravanjem majci, pri čemu je prihvatio model održavanja ličnih odnosa maloletnog VV i tužioca kao oca, koji je predložio Centar za socijalni rad i našao da će se dosuđenim iznosom izdržavanja maloletnom VV omogućiti takav životni standard kakav ima tužilac kao roditelj, zbog čega je u skladu sa članom 41., 154. i 160. Porodičnog zakona, odlučio kao u izreci.

Drugostepeni sud je takođe našao da je u najboljem interesu maloletnog VV, zajedničkog sina parničnih stranaka, da bude poveren majci, tuženoj – protivtužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, iz kog razloga je potvrdio prvostepenu presudu u navedenom delu o poveravanju deteta. Međutim, drugostepeni sud je u delu odluke o modelu viđanja i obavezi tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, ukinuo prvostepenu odluku nalazeći da je u ovom delu zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka, jer nema jasnih i dovoljnih razloga o bitnim činjenicama. Zaključio je da je Centar za socijalni rad dao izveštaj prihvatajući predlog kojim su roditelji samoinicijativno uredili model viđanja koji aktuelno funkcioniše i koji je dete prihvatilo, pa je prvostepeni sud način viđanja odredio prema predloženom modelu od strane stručnog tima tog organa, prema kome bi maloletno dete bilo prvih 15 dana u mesecu kod oca, dok bi narednih 15 dana provodio kod majke. U kontekstu navedenog, drugostepeni sud smatra da je u cilju utvrđenja najboljeg interesa maloletnog deteta, prvostepeni sud propustio da u skladu sa članom 205. Porodičnog zakona, koji propisuje istražno načelo, zatraži dodatno izjašnjenje od strane Centra za socijalni rad, da li je model viđanja koji su regulisali roditelji bio privremenog karaktera i da li je takav model u najboljem interesu maloletnog deteta. Takođe, i kod odluke o visini izdržavanja prvostepeni sud po stavu drugostepenog suda nije dao jasne razloge zbog čega smatra da je doprinos u izdržavanju od 20% od zarade koju ostvaruje tužilac, adekvatan, imajući u vidu određeni model viđanja maloletnog deteta i tužioca kao oca.

Kod ovakvog stanja stvari, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se ne može kao pravilan prihvatiti zaključak drugostepenog suda da je u ovom momentu odluka o poveravanju maloletnog deteta u najboljem interesu maloletnog deteta. Naime, usled nedostatka jasnih i dovoljnih razloga o bitnim činjenicama koje se tiču uređenja modela viđanja između maloletnog deteta i drugog roditelja koje ne vrši roditeljsko pravo, ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, zbog čega su izostali elementi procene najboljeg interesa deteta, odnosno nisu pravilno utvrđeni.

Stanovište Vrhovnog kasacionog suda je da je u ovom slučaju najbolji interes maloletnog deteta jedna celina, koja podrazumeva istovremeno odlučivanje kako o vršenju roditeljskog prava, tako i o uređenju modela viđanja roditelja i maloletnog deteta, koje dve stvari se ne mogu raspravljati odvojeno, već se o navedenom mora doneti jedinstvena i istovremena odluka, kako bi se imala valjana slika najboljeg interesa maloletnog deteta.

Shodno navedenom, drugostepena presuda je u ovom delu o poveravanju, odnosno vršenju roditeljskog prava nad zajedničkim maloletnim detetom morala biti ukinuta i spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu radi jednovremenog odlučivanja o postavljenim tužbenim zahtevima. Na koliziju odluke o vršenju roditeljskog prava (samostalno vršenje) i ovakve odluke o modelu viđanja (pola meseca kod jednog, a pola meseca kod drugog roditelja) i propusta drugostepenog suda da iste ceni u postupku odlučivanja, osnovano se ukazuje revizijom tužioca, kao na propuste u utvrđenju činjeničnog stanja, od čega zavisi pravilna primena materijalnog prava.

Iz navedenog razloga, presude su u delu koji se pobija revizijom, a kojim je odlučeno o vršenju roditeljskog prava, morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će ukloniti uočene propuste, ceniti sva stručna mišljenja organa starateljstva, postignuti sporazum roditelja maloletnog deteta, te eventualno zatražiti i dodatni izveštaj stručnog tima, a zatim o tužbenom zahtevu za vršenje roditeljskog prava i održavanju ličnih odnosa, kao i doprinosu roditelja u izdržavanju deteta, doneti na zakonu zasnovanu i u pogledu bitnih činjenica jasno obrazloženu, jednovremenu odluku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić