Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pozivanje tužene u reviziji da je nejasno i nerazumljivo zbog čega je drugostepeni sud doneo pobijanu odluku, imajući u vidu da isti nije jasno obrazložio i potkrepio relevatnim dokazima, ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP zbog koje se, saglasno odredbi člana 407. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 9199/10 od 07.02.2011. godine tužena mal. BB poverena je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz obavezu tužioca da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužene plaća po 30.000,00 dinara mesečno počev od 07.02.2011. godine pa ubuduće. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 807/17 od 15.03.2018. godine preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P2 145/15 od 13.06.2017. godine, tako što je izmenjen iznos izdržavanja određen presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 9199/10 od 07.02.2011. godine i tužilac obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužene plaća mesečno po 15.000,00 dinara, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec počev od dana donošenja prvostepene presude, 13.07.2017. godine, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili dok ta odluka ne bude zamenjena drugom. Tužilac je u vreme donošenja predhodne presude bio prijavljen na evidenciji nezaposlenih lica i bila mu je indukovana operacija oba kuka. Nakon donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 807/17 od 15.03.2018. godine, rešenjem Republičkog fonda PIO od 24.07.2018. godine tužiocu je, kao posledica bolesti, utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti počev od 15.05.2018. godine. U međuvremenu mu je ugrađen veštački levi kuk i čeka ugradnju veštačkog desnog kuka. Po osnovu ostvarene invalidske penzije tužilac od februara 2022. godine prima 16.884,94 dinara, s tim da se polovina penzije obustavlja po osnovu prinudne naplate dospelih, a neisplaćenih iznosa za izdržavanje tužene. Tužilac i dalje živi u stanu svog sada pok. prijatelja sa sedam ukućana, i ne plaća zakupninu. Na ime troškova ishrane izdvaja 2.000,00 dinara mesečno, s tim što se hrani i u crkvenoj kuhinji. Nije vlasnik nepokretnosti, s obzirom da je 15.03.2016. godine zaključio ugovor o poklonu sa svojom majkom kojoj je poklonio nepokretnosti koje je stekao nasleđem iza pok. oca. Vozilo čiji je bio vlasnik registrovano je na njegovu majku počev od 03.04.2014. godine. Tužilac nema finansijsku pomoć drugih lica, kao ni obavezu izdržavanja osim u odnosu na tuženu. Tužena živi u ... sa majkom VV, njenim sadašnjim suprugom i bratom starim ... godine, koga je majka rodila u sadašnjem braku. Majka tužene je u stalnom radnom odnosu i ostavaruje zaradu od 800 evra, nije vlasnik nepokretnosti, niti motornog vozila, a pored izdržavanja tužene ima obavezu izdržavanja mal. sina. Sadašnji suprug majke ostvaruje zaradu 5.000-6.000 evra. Troškovi stanovanja iznose oko 1.400 evra mesečno, troškovi ishrane za četvoročlano domaćinstvo 400 evra mesečno. Tužena je i u vreme donošenja prethodne presude živela u ..., s tim što je tada imala ... godina, a sada ima .. godina i pohađa ... razred osnovne škole. Njene mesečne potrebe iznose oko 1.000 evra, i to na ime troškova ishrane, udžbenika, školskog pribora, odeće i obuće, higijene, proslave rođendana, troškove boravka, letovanja, zimovanja, treninga džudoa, mobilnog telefona, džeparca i učenja stranog jezika.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da su se okolnosti na kojima je zasnovana predhodna sudska odluka promenile, pa su obavezali tuženog da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužene mal. BB plaća mesečno iznos od po 6.000,00 dinara.

Prema članu 154. stav 1. istog zakona, maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, a članom 160. stav 1.-3. istog Zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2). Mogućnosti davaoca izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3).

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su se okolnosti od donošenja prethodne odluke promenile u meri koja opravdava da se na zahtev tužioca– dužnika izdržavanja, izmeni iznos izdržavanja određen prethodnom presudom. U konkretnom slučaju, imovinske prilike tužioca su se promenile utoliko što sada prima invalidsku penziju i zbog bolesti je potpuno radno nesposoban. Zbog promenjenih okolnosti na strani tužioca, njegove mogućnosti za izdržavanje tužene su umanjenje, kao i mogućnosti da stiče zaradu, tako da 6.000,00 dinara predstavlja iznos kojim tužilac može da doprinosi izdržavanju tužene. Preostali deo do 1.000 evra, koliko iznose potrebe tužene, doprinosiće majka delimično novčanim davanjima, a delimično svakodnevnim staranjem i brigom o tuženoj. Po nalaženju ovog suda, svako veće davanje tužioca bi ugrozilo njegovu egzistenciju, a time posredno i izvor prihoda za tuženu.

Činjenica na koju se tužena poziva u reviziji da je tužilac imovinu nasleđenu od oca poklonio majci, ne vodi odbijanju tužbenog zahteva. Tužilac nije u mogućnosti da stiče zaradu i da ostvaruje dodatna novčana sredstva radi podmirenja potreba tužene, maloletne ćerke zbog potpune nesposobnosti za rad. Ostvaruje prihode samo od invalidske penzije, živi u stanu za koji ne plaća zakupninu i povremeno se hrani u crkvenoj kuhinji. Sudovi su vodili računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, propisanoj od strane nadležnog ministarstva za porodičnu zaštitu, kao naknadu za hranjenike i lica na porodičnom smeštaju koja je u vreme donošenja pobijane odluke iznosila 39.688,00 dinara. Međutim, imajući u vidu životni standard države u kojoj maloletna tužena živi i pohađa školu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da visina doprinosa jeste ispod zakonom propisanog minimuma, ali da u konkretnom slučaju predstavlja adekvatan iznos, suprotno navodima u reviziji.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić